Stari narodi so plemenite ljudi upodabljali z
blagim nasmehom, ker so mislili, da je barbarsko kazati jezo, bes,
sovraštvo in druga čustva, ki bi kazila obraz. Plemenit človek se
je vedno imel v oblasti.
Danes tako razmišljajo vzhodni narodi. Menijo,
da je nespodobno druge obremenjevati s svojo slabo voljo in z
zgodbami o svojih osebnih težavah. Tisočletna vzgoja se je vtisnila
v njihov »genski spomin« in postala njihova karakterna lastnost.
Kaj pa mi, ki pogosto podcenjujemo druge in smo
ponosni na svojo evropsko kulturo? Ali nismo skupina Barbarov in
nekulturnih ljudi?
Do kdaj bo vladal primitivizem, ki ga novodobni
»intelektualci« označujejo za svobodo mišljenja in izražanja?
.Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Stari narodi su plemenite ljude prikazivali sa blagim smeškom na
licu, jer su mislili da je pokazivati ljutnju, bes, mržnju i druga
osećanja, koja izobličavaju lice, znak varvarizma. Plemenit čovek
uvek vlada sobom i kontroliše svoje strasti, govorili su.
Danas tako razmišljaju narodi na istoku. Misle, da je nepristojno
opterećivati druge svojim neraspoloženjem i pričama o ličnim
problemima. Vaspitanje dugo hiljadama godima utisnulo se u njihov
»genski zapis« i postalo njihova karakterna osobina.
A mi koji često potcenjujemo druge i koji smo ponosni na svoju
evropsku kulturu, zar svojim ponašanjem ne pokazujemo da smo grupa
Varvara i nekulturnih ljudi?
Do kada će nam vladati primitivizam, o kojem „savremeni
intelektualci« govore kao o slobodi mišljenja i izražavanja?
Iz moje zbirke »Velike teme in ja«
