PESMA LJUBAVI I NADE

Zemlja tutnji, nebo grmi, svet se ruši

krik srca se gubi u tresku zatvorenih vrata

zaglušujuća tišina vrišti, reč teška ljubav guši

zamiru poslednji otkucaji nevidljivog sata.

Ne daj se srce.

Šapuće nada.

Duša se grči pod udarcima bola

stežu je magle tuge, padaju hladne, crne kiše

gasi se bledi zračak sveće na kraju stola

mrak je, nestajanje, zaborav, nema ničeg više.

Ne daj se dušo.

Šapuće nada.

Iz vremena, kao zlatne pčele, izranjaju misli nove

sa dalekih polja donose lekoviti med

oblaci visoko na nebu slikaju ružičaste snove

sunce procveta kao predivan rajski cvet.

Dobar dan svete.

Smeši se nada.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

BAJKA O JEDNOM PSU

Iza visokog zida u suncem obasjajnoj bašti

gde po cele dane ptice pevaju na sav glas

noću padaju zvezde u stvarnosti, ne u mašti

daleko od svakodnevnice živeo je jedan pas.

Gledao je gospodara pogledom što brige leči

lizao mu je ruke i oko njega trčkarao u krug

cvilio od radosti, dok je čekao da čuje reći

što greju dušu: ti si Vule moj najbolji drug.

Vreme surov gospodar čvrstom rukom vlada

žalost se uvukla u srce, svanuo je tužan dan

sve je stalo, samo sa oraha zlatno lišće pada

tamo gde je Vule odsanjao svoj poslednji san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ELEGIJA

Sutra su Zadušnice. Ova pesma je za moje roditelje, a ovo je kuća u kojoj su živeli.

Za one koji su nosili život na dlanu

i čuvali decu, svoje blago najveće

pružali im sigurnost u svakom danu

kao što se Zemlja oko Sunca okreće.

Za one koji su vreme merili svojom merom

umešenim hlebom, žetvom žita, letom ptica

i živeli ceo život u nadi i sa čvrstom verom

da im nečasne senke neće preći preko lica.

Za one koji nisu želeli nikom da sude

u svetu gde svaki čovek ima svoju brigu

znali su da će jednoga dana sve ljude

gospod Bog upisati u svoju knjigu.

Iz moje zbirke „Daleki horizonti“.