Držim
grudvu zemlje na svom dlanu
miriše
kao prašina posle plahe kiše.
Zemlja
je život. Te reči u srce stanu
dok
se zrelo žito na povetarcu njiše.
Zemlja
je blago. Tajna o prapočetku i raju
ostavlja
tragove što vode prema suncu
za
one što traže i nikada ne odustaju
kao
feniks iz pepela poleće ka vrhuncu.
Zemlja
je utočište. Mrvim grudvu u prah
zagrliće
me nežno kao nekada moja mati
dok
mi lice miluje mirisnog povetarca dah
znam
da ću u Demetrinom krilu tiho zaspati.
Iz
moje zbirke pesama »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar