KAFA

Pijemo kafu u bašti ispod starog oraha

sećamo se roditelja dok lišće pada sa grana

priče dolaze kao senke iz prvog sumraka

oživi toplina njihovih očiju iz davnih dana.

Vi ne čujete jedni druge, govorite svi u glas,

kori nas tata dok svoju kafu ponovo sladi

neka, smeši se mama, važno je da su uz nas

ima vremena, naučiće da slušaju, još su mladi.

Jesen je. Kafa se hladi, u vazduhu miriše zima

otišli su u predele bez povratka i dobro im je tamo.

Ja želim da vratim godine i dane da mogu sa njima

ovde ispod oraha da popijem još jednu kafu samo.

Iz moje zbirke »Daleki horizonti«