Pogosto
se sprašujem zakaj se v težkih trenutkih zatekamo v svoje otroštvo,
in takoj odgovarjam.
Mogoče
zato, ker je otroštvo spomin na čas brezskrbnosti, veselja,
razigranosti in sreče.
Vendar,
ali smo bili takrat zares srečni? Ali smo bili srečni le zato, ker
smo malo vedeli ali zato, ker smo živeli samo za en - tisti dan?
Nismo razmišljali kaj je bilo včeraj, niti smo načrtovali kaj bomo
počeli jutri.
Pozabili
pa smo, da smo tudi kot otroci imeli svoje velike skrbi, bolečine in
trpljenja.
Julij
2018.
Iz
moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Često
se pitam zašto u teškim trenucima tražimo utočište u sećanjima
na svoje detinjstvo i odmah odgovaram.
Možda
zato što je detinjstvo sećanje na vreme bezbrižnosti, radosti,
razigranosti i sreće.
Da
li smo tada stvarno bili srećni? Da li smo bili srećni zato što
smo malo znali ili zato što smo živeli samo za jedan – taj dan?
Nismo razmišljali šta je bilo juče niti smo planirali šta ćemo
raditi sutra.
Zaboravili
smo da smo i kao deca imali svoje velike brige, razočarenja i
žalosti.
juli
2018.
Iz
moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar