PESMA LJUBAVI I NADE

Slika: Ana Vidmar, mag.lik.um.

Zemlja tutnji, nebo grmi, svet se ruši

krik srca se gubi u tresku zatvorenih vrata

zaglušujuća tišina vrišti, reč teška ljubav guši

zamiru poslednji otkucaji nevidljivog sata.

Ne daj se srce.

Šapuće nada.

Duša se grči pod udarcima bola

stežu je magle tuge, padaju hladne, crne kiše

gasi se bledi zračak sveće na kraju stola

mrak je, nestajanje, zaborav, nema ničeg više.

Ne daj se dušo.

Šapuće nada.

Iz vremena, kao zlatne pčele, izranjaju misli nove

sa dalekih polja donose lekoviti med

oblaci visoko na nebu slikaju ružičaste snove

sunce procveta kao predivan rajski cvet.

Dobar dan svete.

Smeši se nada.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MIR

MIR

Široka je moja duša

kao beskrajna banatska ravnica

noću muziku mladog žita sluša

danju pesmu bezbrojnih ptica.

Bogata je moja duša

kao u jesen naša bašta

sluša zvonki smeh dece

dok ih u tajne svetove vodi mašta.

Mirna je moja duša

kao noć kad pada sneg beli

dok tvoj glas u sumrak sluša

zahvaljuje se za život celi.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

OTROŠTVO - DETINJSTVO

Pogosto se sprašujem zakaj se v težkih trenutkih zatekamo v svoje otroštvo, in takoj odgovarjam.

Mogoče zato, ker je otroštvo spomin na čas brezskrbnosti, veselja, razigranosti in sreče.

Vendar, ali smo bili takrat zares srečni? Ali smo bili srečni le zato, ker smo malo vedeli ali zato, ker smo živeli samo za en - tisti dan? Nismo razmišljali kaj je bilo včeraj, niti smo načrtovali kaj bomo počeli jutri.

Pozabili pa smo, da smo tudi kot otroci imeli svoje velike skrbi, bolečine in trpljenja.

Julij 2018.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Često se pitam zašto u teškim trenucima tražimo utočište u sećanjima na svoje detinjstvo i odmah odgovaram.

Možda zato što je detinjstvo sećanje na vreme bezbrižnosti, radosti, razigranosti i sreće.

Da li smo tada stvarno bili srećni? Da li smo bili srećni zato što smo malo znali ili zato što smo živeli samo za jedan – taj dan? Nismo razmišljali šta je bilo juče niti smo planirali šta ćemo raditi sutra.

Zaboravili smo da smo i kao deca imali svoje velike brige, razočarenja i žalosti.

juli 2018.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«