DA SAM JA VETAR

Slika: mag. Ana Vidmar, V tvojem pogledu 2016.

DA SAM JA VETAR

NE BIH BILA KOŠAVA NI SEVERAC MOĆNI

ŠTO KRADE LIŠĆE BREZE POSLEDNJI LETA DAR

BILA BIH ZEFIR ZELEN I SVEŽ VETAR PROLEĆNI.

PRSTIMA BIH RAZGRNULA OBLAKE JOŠ PRE ZORE

UTRLA PUT SUNCU DA OSUŠI ROSNE NJIVE

PROBUDILA BIH PTICE I OTVORILA SVE PROZORE

U KUĆE UNELA MIRIS RASCVETALE TREŠNJE I ŠLJIVE.

PODIGLA BIH PAPIRNATE ZMAJEVE U NEBO VISOKO

IZMAMILA DECI OSMEHE I ODVELA IH U SVET IZ BAJKE

ZARUMENELA BIH IM OBRAZE I UNELA ISKRICE U OKO

UVEČE BI NA MOJIM KRILIMA SLUŠALI NEŽNE USPAVANKE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

Slika: Ana Vidmar, Rdeča vešča, akvarel, vir:http//lepopisana.blogspot.com/

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

OTOPILA BIH SRCA OKOVANA U LED

OTKRILA BIH IM LJUBAVI SKRIVENI ZNAK

DA ČUJU MUZIKU I VIDE TOPAO POGLED.

MOGLA BIH DA OSUŠIM KRILA LEPTIRU

KADA GA VETAR ODNESE U OLUJNE KIŠE

KAO MLADO SRCE U LJUBAVNOM NEMIRU

DA MOŽE DA POLETI PREMA SUNCU JOŠ VIŠE.

UČINILA BIH DA OSMEH KAO SUNCE ZABLISTA

BOJAMA BISERA SA TOPLIH JUŽNIH MORA

NA DRAGOM LICU TOPLINOM RUŽINOG LISTA

ZELENOM SVEŽINOM VAZDUHA SA VISOKIH GORA.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

DA SAM JA PTICA

DA SAM JA PTICA

NE BIH BILA LASTA ILI NEŽNA GRLICA

BILA BIH KRALJICA VISIOKIH LITICA

HRABRA I PONOSNA SOKOLICA.

POLETELA BIH U NEBO POD OBLAKE

PRONAŠLA IZVORE LEKOVITIH VODA

I TRAVE ŠTO UPIJAJU SUNČEVE ZRAKE

I LEČE SVE BOLESTI ISPOD NEBESKOG SVODA.

SVET BI MI LEŽAO KAO NA DLANU

SVEVIDEĆIM OČIMA BIH NAŠLA BOŽANSKU ISKRU

ZA LJUDE DA IM IZLEČIM SVAKU RANU

I NANIŽEM OD NADE BISERA NISKU.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA ZORA

Fotografija:Marjan Vidmar

VOLELA BIH DA SAM RUŽIČASTA ZORA

DA OTERAM MISLI ŠTO SE SAMO NOĆU KRADU

KAD PROVIRIM PREKO OTVORENOG PROZORA

DA MOGU SVIMA U NOVI DAN DA VRATIM NADU.

DA TOPLIM PRSTIMA POMILUJEM UMORNE MAJKE

ŠTO BDIJU PORED DECE U DUGIM NOĆIMA BEZ SNA

MILUJU IM VRELA ČELA I TIHO PRIČAJU BAJKE

DOK BOGA MOLE DA IM OZDRAVLJENJE DA.

DA SAM ZORA ZNALA BIH TAJNE ŠTO IH KRIJE NOĆ

KAKO BOLI DUŠA ZBOG NEUZVRAĆENIH OSEĆANJA

UBEDILA BIH ZALJUBLJENE DA IMAM ČAROBNU MOĆ

DA ZAMAHOM RUKE ISPUNIM SVA NJIHOVA OBEĆANJA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA VODA

Da sam ja voda

ne bih bila reka ili široko more

bila bih plaha kiša

što pada na njive koje paor ore.

Padala bih tiho na voće u cvetu i na bašte,

na ledinu po kojoj pasu stada bela

stvarala bih svet raskošan kao iz mašte,

i brisala bore sa paorovog čela.

Prestajala bih polako i poslednje kapi sipala u barice

gde sleće golubova jato celo,

dok piju, voda blista kao blago zemlje carice,

a sunce se smeši i grli dugom moje selo.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“