SREBRNA PTICA

SREBRNA PTICA

U SUMRAK KAO SREBRNA PTICA SVETLI MOJA SOBA

IZ TAMNIH UGLOVA ŠAPUĆU KNJIGE ZATVORENE

KAO DODIR KRILA NOĆNOG LEPTIRA U OVO DOBA

SEĆANJE PRIČA BAJKE I PRIČE NIKOME NEISPRIČANE.

SREBRNI GLAS PEVA PESMU, REČI STIŽU JEDNA DRUGU

POMERAJU SE PLANINE I GRADE OD SREBRA MOSTOVI

ZA PRIČE O VREMENU KADA SMO RAZUMELI I RADOST I TUGU

I BAJKE O VEČNOSTI GDE ŽIVE O HEROJIMA MITOVI.

MRAK JE. U RAZMIŠLJANJU PROĐE JOŠ JEDAN DAN

SREBRNA PTICA PIŠE ZLATOM NA STRANICE BELE

VIDIM LIKOVE DRAGE NEKE JASNO A NEKE KAO KROZ SAN

ČEKAJU KRAJ PRIČE PA DA SE U VEČNOST PRESELE.

U TIŠINI NOĆI ČUJEM MOLITVU U SVOJIM MISLIMA

GOSPODE BOŽE, ZAUSTAVI VREME I OVAJ PREDIVNI ČAS

JA ZNAM ŠTA PIŠE U TIM ZATVORENIM KNJIGAMA

A IPAK, NE DOZVOLI DA ŽIVOT PROLAZI POKRAJ NAS.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.