SREBRNA PTICA

SREBRNA PTICA

U SUMRAK KAO SREBRNA PTICA SVETLI MOJA SOBA

IZ TAMNIH UGLOVA ŠAPUĆU KNJIGE ZATVORENE

KAO DODIR KRILA NOĆNOG LEPTIRA U OVO DOBA

SEĆANJE PRIČA BAJKE I PRIČE NIKOME NEISPRIČANE.

SREBRNI GLAS PEVA PESMU, REČI STIŽU JEDNA DRUGU

POMERAJU SE PLANINE I GRADE OD SREBRA MOSTOVI

ZA PRIČE O VREMENU KADA SMO RAZUMELI I RADOST I TUGU

I BAJKE O VEČNOSTI GDE ŽIVE O HEROJIMA MITOVI.

MRAK JE. U RAZMIŠLJANJU PROĐE JOŠ JEDAN DAN

SREBRNA PTICA PIŠE ZLATOM NA STRANICE BELE

VIDIM LIKOVE DRAGE NEKE JASNO A NEKE KAO KROZ SAN

ČEKAJU KRAJ PRIČE PA DA SE U VEČNOST PRESELE.

U TIŠINI NOĆI ČUJEM MOLITVU U SVOJIM MISLIMA

GOSPODE BOŽE, ZAUSTAVI VREME I OVAJ PREDIVNI ČAS

JA ZNAM ŠTA PIŠE U TIM ZATVORENIM KNJIGAMA

A IPAK, NE DOZVOLI DA ŽIVOT PROLAZI POKRAJ NAS.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DENAR - NOVAC

Pogosto slišimo, da je za srečo potrebno bogastvo. Danes se z denarjem lahko kupi vse, pravijo.

Je res tako?

Mislim, da ni. Poglavar indijanskega plemena Hopi je že zdavnaj rekel: „Ko bo posekano zadnje drevo, zastrupljena zadnja reka, ulovljena zadnja riba, boste spoznali, da denarja ni mogoče jesti.“

Denar je res pomemben, vendar ni vsemogočen!

April 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Često čujemo, da je za sreću potrebno bogatstvo. Danas se novcem sve može kupiti, kažu.

Da li je stvarno tako?

Mislim da nije. Poglavica indijanskog plemena Hopi je već odavno rekao: „Kada bude posečeno poslednje drvo, zatrovana poslednja reka, ulovljena poslednja riba, spoznaćete da novac ne može da se jede.“

Novac je važan, ali nije svemoćan!

April 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

HRISTOS VASKRESE

Jaje je izradio ruski juvelir Karl Petar Faberže.

Kolekcija se sastoji od oko 50 primeraka i rađena je za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. godine.

CRVENO JAJE

ZA LJUBAV, SREĆU I MIR

DANAS JE USKRS!

Iz moje zbirke „Srebrna vrba - 俳句- Haiku“

SKICA

Na nebu težki, sivi oblaki, na zemljo pada mrzel dež. Nebo se je zaprlo. Povsod sivina, blato in luže po cesti, v meni pa tesnoba in turobne misli. Vendar samo do trenutka, dokler se ne pokaže delček modrega neba in sonce ne pokuka skozi majhno odprtino v oblakih. Hvaležni svet ga hitro ujame v luži vode in še pred nekaj trenutki turobna pokrajina oživi v vsej svoji lepoti. Pozlati se voda, ki odseva zlato na suho trsko, ostro stepsko travo in črno, gosto blato. Vse dobi prelep videz in vse mračne misli, ki so pritiskale mojo dušo izginejo, obraz se mi razjasni in na ustnicah se prikaže nasmeh.

Zgodil se je še en čudež.

Iz moje zbirke "Velike teme in jaz"

Marec 2017.

***

Na nebu teški, sivi oblaci, pada hladna kiša. Nebo se zatvorilo i spustilo na zemlju. Svuda sivina, blato i bare na putevima, a u meni teskoba i turobne misli. Ali samo do trenutka dok se ne ukaže delić plavog neba i sunce ne proviri kroz maleni otvor između oblaka. Zahvalni svet ga brzo uhvati u barici vode i turobni pejzaž oživi u svoj svojoj lepoti. Pozlati se voda i zlatom oboji suvu trsku, oštru stepsku travu i crno lepljivo blato. Sve mračne misli koje su pritiskale moju dušu nestaju, lice mi zasija a na usnicama zablista osmeh.

Dogodilo se čudo.

Iz moje zbirke "Velike teme i ja"

Mart 2017.