VISOKO
NA NEBU NADIRU NEVIDLJIVI AVIONI
ČUJU
SE SVE BLIŽE ZLOKOBNI, POTMULI ZVUCI
U
RUŠEVINAMA CRKVE JOŠ UVEK ZVONO ZVONI
GRMI
NEBO, GORI ZEMLJA, SVE NESTAJE U STRAŠNOJ BUCI.
NA
TELEVIZIJI RUŽNA LICA, TO NISU LJUDI
DOLAZE
SA ZGARIŠTA, NOSE SMRT ŠTO NAM PRETI
ZNAM,
TO JE ZLO, U MENI SE BES NEMOĆI BUDI
GRUBI
GLASOVI VIČU: MILOSRDNI ANĐEO SE SVETI.
ALI
ZAŠTO I DECA, PITAM, GDE ĆE VAM DUŠA
GLASOVI
ZLOBNI REŽE, SVI STE VI META
KEZE
SE RUŽNA LICA, MI SMO MOĆNI NAS SE SLUŠA
A
DECA, ONA SU KOLATERALNA ŠTETA.
ŠTA
VI ZNATE O PRAVDI, VRATITE SE ODAKLE STE DOŠLI
VAS
JE I BOG ZABORAVIO, OVDE PRESTAJE VAŠA MOĆ
NIKO
NE SME DA VAM KAŽE DA SU VAŠI DANI PROŠLI
VI
STE ZLOČINCI, GASIM TV I IZLAZIM U NOĆ.
OKO
MENE TIŠINA, POŽELIM VREME DA VRATIM
DOK
SVETLUCAVA KIŠA PADA SVE JAČE
POGLEDAM
U ZVEZDANO NEBO I SHVATIM
TO
ANĐEO NEBESKI GORKO PLAČE.
Iz
moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar