Vinsent van Gog, Zvezdana noć
|
Včasih v tišini noči, ko se
zazrem v žametno modrino in zlate zvezde, se sprašujem kaj so te zvezde, ki
nemo utripajo na visokem nebu. Ali so to duše naših dragih mrtvih, naše zvezde
vodilke, ali hladni oddaljeni planeti, ki svetijo s tujo svetlobo?
Eni pravijo, da vsi imamo svojo
srečno zvezdo, ki nas vodi skozi življenje in bdi nad našo usodo. Drugi pravijo
da po smrti naša duša kot zvezda sije na nebu.
Ne vem kdo ima prav. Všeč mi je
kako eno tako tudi drugo mnenje.
December 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme in
jaz«
***
Ponekad u tišini noći kada
se zagledam u kao indigo tamno nebo i zlatne zvezde, pitam se šta su te zvezde
što nemo trepere tamo visoko. Da li su to duše naših dragi mrtvih, naše zvezde
vodilje ili hladne udaljene planete koje sjaje tuđom svetlošću?
Jedni kažu da svi imamo
svoju srećnu zvezdu, koja nas vodi kroz život i bdi nad našom sudbinom. Drugi
kažu da posle smrti naša duša kao zvezda sija na nebu.
Ne znam ko je u pravu. Sviđa
mi se i jedno i drugo mišljenje.
Decembar 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar