LETO
SEDIM NA
VRELOJ STENI
IZNAD MENE
SAMO ZELENILO BOROVA
U DALJINI
MORE SE PENI
BELE SE
KRESTE NEMIRNIH VALOVA.
ODJEDNOM SE
PRODORAN KRIK GALEBA
SPUSTI NAD
VODU KAO GLAS SUDBINE
ODJEKNU I
VINU SE SVE DO NEBA
PODELI VREME
NA PRE I POSLE.
Iz moje zbirke
„Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar