petek, 23. september 2016

Izašla je iz štampe moja peta knjiga, roman HRAST I KAMEN



...Ljubica Verbič je autor koji se ne povodi lako za novatorijama. Ona je tihi, stameni, odgovorni i mudri pripovedač koji se bavi svojim junacima kako visinski, prateći njihov društveni život, tako horizontalno, prateći njihov porodični život i porodične odnose, ali i dubinski, zaranjajući u njihove najtananije zakutke duša, otvarajući ih pred čitaocima lagano kao Šeherezada, skidajući spoljašnje slojeve, jedan za drugim, kako bi otkrila samu suštinu moralnih vrednosti svojih junaka.
Ova prelepa storija daje jednu sasvim drugačiju sliku o Drugom svetskom ratu. Ovo nije priča o životu, ovo je život sam koji se desio i koji traje i duboko odzvanja u svima nama na ovim dinamičnim balkanskim prostorima.

Radovan Vahović
književnik

***

...Razmišljanjima i pitanjima koja muče junaka romana „Hrast i kamen“ Ljubica Verbič nam predočava težinu nacionalne tragedije i vodi nas kroz svevremenu Odiseju gde junak na kraju putovanja, poput književnika Miloša Crnjanskog dostiže svoj povratak na Itaku gde ga postojano i gordo čeka onaj veličanstveni hrast koga krase koreni njegove istorije i kamen kao simbol ovog sveta prigrlivši ga i podarivši mu sigurnost.
Ljubica Verbič je autorka koja neguje realističnost u pripovedanju, istinitost u iskazu i uspela je da podari čitaocima jedno veličanstveno delo vredno saznanja o stradanju i junaštvu našeg naroda, o vremenima kada se drugačije živelo i kada se drugačije sanjalo. Ono što je najvrednije je svakako uspešnost i umešnost u slikanju tri jedinstva − pejzaža, čoveka i istorije.

Nataša Bundalo Mikić
Profesor književnosti

petek, 16. september 2016

LETO



LETO

SEDIM NA VRELOJ STENI
IZNAD MENE SAMO ZELENILO BOROVA
U DALJINI MORE SE PENI
BELE SE KRESTE NEMIRNIH VALOVA.

ODJEDNOM SE PRODORAN KRIK GALEBA
SPUSTI NAD VODU KAO GLAS SUDBINE
ODJEKNU I VINU SE SVE DO NEBA
PODELI VREME NA PRE I POSLE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

sobota, 10. september 2016

PLAVI LEPTIRI



PLAVI LEPTIRI SE MAJČINOM DUŠICOM HRANE
LETE OKO PLAVIH I LJUBIČASTIH CVETOVA
MIRISOM OMAĐIJANI ČUVAJU I BRANE
VEKOVNE TAJNE SAMO NASLUĆENIH SVETOVA.

LEPRŠAJU I PREPUŠTAJU SE VETRU DA IH NOSI,
U TAJNE SVETOVE PREKO DRVEĆA, RUŽA I TRAVA
ČEKAJU DA DOĐE VREME KOJE ĆE DA PRKOSI
SVEMU OBIČNOM ŠTO U NAMA SPAVA.

OTVARAJU NEVIDLJIVA VRATA IZMEĐU SVETOVA
MIRIŠU NA VREME KADA SAM BILA DETE
NA BAŠTU I LEDINU SA HILJADU CVETOVA
SMEŠIM SE, ZNAM ČIJE DUŠE OKO MENE LETE.


Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

petek, 2. september 2016

ZVEZDE


Vinsent van Gog, Zvezdana noć

Včasih v tišini noči, ko se zazrem v žametno modrino in zlate zvezde, se sprašujem kaj so te zvezde, ki nemo utripajo na visokem nebu. Ali so to duše naših dragih mrtvih, naše zvezde vodilke, ali hladni oddaljeni planeti, ki svetijo s tujo svetlobo?
Eni pravijo, da vsi imamo svojo srečno zvezdo, ki nas vodi skozi življenje in bdi nad našo usodo. Drugi pravijo da po smrti naša duša kot zvezda sije na nebu.

Ne vem kdo ima prav. Všeč mi je kako eno tako tudi drugo mnenje.

December 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«


***

Ponekad u tišini noći kada se zagledam u kao indigo tamno nebo i zlatne zvezde, pitam se šta su te zvezde što nemo trepere tamo visoko. Da li su to duše naših dragi mrtvih, naše zvezde vodilje ili hladne udaljene planete koje sjaje tuđom svetlošću?
Jedni kažu da svi imamo svoju srećnu zvezdu, koja nas vodi kroz život i bdi nad našom sudbinom. Drugi kažu da posle smrti naša duša kao zvezda sija na nebu.

Ne znam ko je u pravu. Sviđa mi se i jedno i drugo mišljenje.

Decembar 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«