petek, 31. oktober 2014

SPOMINI - SEĆANJA



Fotografija: Marjan Vidmar, Slovenija
Pretreseni zaradi izgub in ločitev pogosto razmišljamo, kaj in kako naprej. Težko nam je živeti z izgubami, saj ločitev od vsakega dragega bitja odnese del nas s seboj. Tolažimo se z mislijo, da bodo živeli v našem spominu za vedno in še dan več.

Spomin pa ne prinaša vedno tolažbe niti tedaj, ko je spomin na najboljše. Samo dejstvo, da se spominjamo pomeni, da tega ni več, da se je končalo.

November 2005.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Život nas često razdvoji od dragih ljudi. Tada se pitamo kako ćemo živeti bez njih. Teško nam je, jer rastanak sa svakim dragim bićem odnese i deo naše duše. Tešimo se mišlju da će živeti u našem sećanju zauvek i još dan više.

Ali sećanje nije uvek utešno ni kada je sećanje na najbolje. Činjenica da se nečeg sećamo znači da toga više nema, da je sve završeno.

Novembar 2005.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

petek, 24. oktober 2014

DESTRUKTIVNOST




Za visoko žičnato ograjo, cvetijo kamelije. Bele, roza in rdeče. Kljub burji in mrazu, cvetijo. Samo človek jih ogroža.

Nekaj žalostnega je v ljudeh, da se vsaka lepota mora umakniti izven dosega njihovih rok.

Bog se nas usmili in njih tudi.

Februar 2008.     
I moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Iza visoke žičane ograde, cvetaju kamelije. Bele, roza i crvene. Uprkos buri i hladnoći, cvetaju. Ugrožava ih samo čovek.

Ima nečeg žalosnog u ljudima, kada svaka lepota mora da se skloni izvan domašaja njihovih ruku.

Pomozi nam Bože, a pomozi i njma.

Februar 2008.     
I moje zbirke »Velike teme in jaz«

petek, 17. oktober 2014

PRAZNINA




 Vse hitro mine kot let ptice. Ostane samo prazno nebo.


September 2014.
Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Sve brzo prođe kao let ptice. Ostane samo prazno nebo.

Septembar 2014.
Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

petek, 10. oktober 2014

Moja nova knjiga - DEVOJKA POD VELOM TAJNE



 


Često čujemo da se prošlo vreme ne može vratiti. Ne može. Nema sata koji ide unazad. Ali sećanje može da ga oživi i da ga sačuva od zaborava. Bez sećanja, ostali bi uskraćeni za sliku jednog sveta koji bi zauvek ostao u tami, ostali bi bez sjaja nezaboravnih trenutaka, bez sjaja radosti, bez sjaja patnje, ne bi ušli u lavirinte čovekovog srca. Sećajući se shvatimo da na svetu nema ničeg moćnijeg od vremena, jer samo vreme otkriva istinu i samo u vremenu se nalaze odgovori na pitanja koja smo nekada postavljali...
...Kao ljudi i knjge imaju svoju sudbinu. I kada pisac stavi tačku, likovi i dalje žive svoj život i ne dozvoljavaju da se priča završi. Prepuštaju se mašti i željama čitalaca, sve dok se i poslednja tajna ne razotkrije, jer nijedna priča nije do kraja ispričana niti je i jedna tajna do kraja otkrivena.

Ljubica Verbič


...Devojka pod velom tajne je, ako bismo ga grafički vizualizovali, roman zvezda koja je satavljena od šest krakova koji bi predstavljali junake velikih sporednih uloga, čiji se životi pletu i prepliću sa glavnom junakinjom...
...Društvo iz gimnazije je za Svetlanu bilo vezano estetskim kategorijama, dok je ona za njih bila vezana etičkim. I to je okosnica ovog romana gde se etika i estetika sudaraju i gde se na kraju dešava rasplet u kojem svako od junaka doživljava svoju samospoznaju, ali i nemoć da pronike u sve tajne svoga odnosa sa Svetlanom, samim sobom i svetom koji je posle dvadeset godina postao savim drugačiji...
...Sedam junaka, kao sedam narativnih prutova, vezanih zajedničkom okvirnom pričom, čine nesalomivu celinu ovog romana i otvaraju se pred čitaocem kao pupoljak, nudeći mu svežinu, miris i energiju jedne mladosti, koja je u stvarnosti prestala to da bude i koja se preselila, zajedno sa ostalim književnim junacima iz svetske književnosti, u svoju književnu večnost.

Radovan Vlahović

petek, 3. oktober 2014

USODA - SUDBINA


Fotografija: Marjan Vidmar, Slovenija

Ko zakorakamo proti svoji usodi, pogosto smo prisiljeni spremeniti smer. Včasih so življenske okoliščine močnejše, ustrašimo se i doživimo kakšen poraz, vendar kljub temu moramo jasno videti cilj proti kateremu gremo. Morda je svet močnejši od nas vendar, če proniknemo v skrivnost, lahko vedno dosežemo to, kar želimo. Skrivnost pa je, da nikoli ne smemo omagati in skreniti s poti, ki smo jo začrtali. 

April 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada krenemo prema svojoj sudbini, često smo prisiljeni da promenimo smer. Ponekad su životne okolnosti jače, uplašimo se i doživimo poneki poraz, ali uprkos tome moramo uvek pred sobom jasno videti cilj prema kome smo pošli. Možda je svet jači od nas, ali ako proniknemo u tajnu možemo postići ono što želimo. A tajna je da nikada ne smemo da posustanemo i skrenemo s puta koji smo zacrtali.

April 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«