ANGELI - ANĐELI

Beli anđeo, manastir Mileševa, Srbija

Nekoč so angeli hodili po zemlji, družili so se z ljudmi, jim pomagali in svetovali. Tako je ukazal Veliki Ustvarjalec. Njegovi služabniki na zemlji pa so bili jezni, ker zaradi angelov niso bili dovolj močni in vplivni, zato so jih zaprli v cerkev. Ljudje so bili nezadovoljni, želeli so svoje angele nazaj.  

-          Pridite v cerkev, tam so, lahko jih vidite in se z njimi pogovarjate, so rekli božji služabniki.

Ljudje so odšli v cerkev. Z visokih zidov in prekrasnih fresk, so jih molče gledale podobe, nekatere z blagim nasmeškom na ustnicah, nekaterim pa je bilo nerodno in so svoje zamišljene poglede upirali visoko v svod cerkve, kjer je kraljeval Veliki Sin. Ljudje so prosili za to in ono, vendar je v cerkvi vladala popolna tišina.

-          Hočemo nazaj svoje angele, so se uprli nekega dne, v cerkvi so samo lepe podobe, ki nam nič ne pomagajo.

-          To je zato, ker živite v grehu. Morate plačati, da bi mi v vašem imenu prosili Velikega Sina, da bi vam odpustil.

Nekateri so plačali in še vedno plačujejo, drugi svoje grehe nosijo s seboj in iščejo priložnost, da bi jih lahko popravili. Težko jim je živeti s tem bremenom, vendar so zadovoljni, saj so spoznali, da je v njih notranja moč in mislijo, da so se pregnani angeli naselili v njihove duše in jih vodijo. Živijo s svojo vestjo, kakor sami imenujejo angele, pomirjeni s seboj in z vsemi okrog sebe.

Oktober 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Nekada su anđeli hodali po zemlji, družili su se sa ljudima, pomagali im i savetovali ih. Tako je naredio Veliki Stvoritelj. Njegove sluge na zemlji su se ljutile, jer zbog anđela nisu bili dovoljno moćni i uticajni, zato su ih zatvorili u crkve. Ljudi su bili nezadovoljni, želeli su svoje anđele nazad.

-          Dođite u crkvu, tamo su, možete da ih vidite i da sa njima razgovarate, rekle su božje sluge.

Ljudi su otišli u crkvu. Sa visokih zidova i prelepih fresaka, ćutke su ih gledale likovi, neki sa blagim smeškom na licu, nekima je bilo nelagodno pa su svoje zamišljene poglede upirali visoko u svod crkve, gde je carovao Veliki Sin. Ljudi su ih molili za pomoć, ali u crkvi je vladala tišina.

-          Hoćemo nazad svoje anđele, pobunili su se, u crkvi su samo njihovi likovi koji ne mogu da nam pomognu.

-          To je zato, jer živite u grehu, morate da platite da mi u vaše ime molimo Velikog Sina da vam oprosti.

Neki su platili i još uvek plaćaju, drugi svoje grehe nose sami i traže načine kako da ih okaju. Teško žive sa tim teretom, ali su zadovoljni, jer su spoznali da imaju unutrašnju snagu i misle da su se prognani anđeli naselili u njihove duše i da ih vode. Žive sa svojom savešću, kako zovu anđele, pomireni sa sobom i sa svima izvan sebe.

Oktobar 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«