Ko si prizadevamo razumeti človeško naravo, razmišljamo
tudi o ljubezni. Takrat dojamemo kako pomembna je, ker zaradi ljubezni povsem običajni ljudje postajajo heroji in so zmožni podvigov, ki jih od
njih nihče ne bi pričakoval. Te ljudi občudujemo, ker za svoja dejanja ne
pričakujejo kakršnikoli nagrade niti priznanja. Včasih pa razumni, preudarni in
preračunljivi ljudje v ljubezni postajajo nepremišljeni, lahkomiselni, ne
razmišljajo o posledicah, idealizirajo predmet svoje ljubezni in verjamejo, da
bo to stanje trajalo večno. Ko prva zaljubljenost mine in se spet vrnejo v
prejšnje stanje, to sprejmejo brez grenkobe, hvaležni, da so lahko doživeli
tako močna čustva. Obstajajo tudi taki, ki so zaradi razočaranj v ljubezni
pripravljeni storiti najbolj nizkotna in najbolj gnusna dejanja, celo moriti.
Zato o ljubezni razmišljamo kot o notranji sili, ki
človeka lahko vodi do ne slutenih višin duha, pa tudi do najbolj temnih brezen
duše in samo od osebnega etosa posameznika je odvisno kam ga bo pripeljala.
April 2002.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Kada se trudimo da razumemo čovekovu prirodu, razmišljam i o ljubavi. Tada shvatimo da je
važna, jer zbog ljubavi sasvim obični ljudi postaju heroji sposobni za podvige
koje od njih niko nije očekivao. Tim ljudima se divimo, jer za svoja dela ne
očekuju nikakvu nagradu niti priznanje. Ponekad razumni, praktični i
proračunati ljudi zbog ljubavi postaju nepromišljeni i lakomisleni, ne
razmišljaju o posledicama, idealizuju predmet svoje ljubavi i veruju da će to
stanje zaljubljenosti večno trajati. A kada prva zaljubljenost prođe i opet se
vrate u pređašnje stanje to prime bez gorčine, zahvalni što su doživeli tako
veličanstvena osećanja. Postoje i ljudi koji su zbog razočaranja u ljubavi spremni
da izvrše najniža i najgnusnija dela ne prezajući čak ni od ubistva.
Zato o ljubavi razmišljamo kao o unutrašnjoj sili koja
čoveka može da vodi do neslućenih visina duha, kao i do najmračnijih bezdana
duše i samo od ličnog moralnog stava pojedinca zavisi gde će ga odvesti.
April 2002.
Iz moje
zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar