Ko smo majhni vsi nas imajo radi. Lahko počnemo kar hočemo. Lahko podiramo
kupčke, vreščimo na ves glas, zehamo z otprtimi usti in se slinimo. Nikomur ni
dosti mar, saj že naš obstoj zadostuje, da smo deležni brezpogojne ljubezni.
Kako čas mineva, toleranca se zmanjšuje. Vse več je pravil, ki jih moramo
upoštevati, če želimo zadostiti strogim kriterijem okolice. Ko vstopimo v svet
odraslih, imajo nas radi samo takrat, ko izpolnjujemo njihova pričakovanja.
Vse se spreminja, razen materine ljubezni. Mati nas še vedno ljubi samo
zato, ker obstajamo.
November 2001.
Iz moje zbirke »Velike teme in
jaz«
***
Dok smo mali svi nas vole. Možemo
da radimo šta hoćemo. Možemo da vrištimo na sav glas, da glasno zevamo, da podrigujemo i da
balavimo. Niko se zbog toga ne sekira. Vole nas već samim tim što
postojimo.
Kako vreme prolazi,
tolerancija se smanjuje. Postavljaju nam pravila i sve je više uslovljavanja. Kada
uđemo u svet odraslih, vole nas samo kada ipunjavamo njihova očekivanja.
Sve se manja osim majčine
ljubavi. Majka nas još uvek voli samim tim što postojimo.
Novembar 2001.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar