LUCIFER

Panjska končnica, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana

Nekoč so me učili, da je svet velik, da obstajajo kraji, kjer vlada Bog kot tudi kraji, kjer ni vedno prisoten. Vse je odvisno od ljudi, ker oni izbirajo komu bodo dovolili, da vstopi v njihov svet. Učili so me tudi, da zlo obstaja, da ga imenujemo z različnimi imeni, eno od teh je hudič Lucifer. Bala sem se, oni pa so govorili, da to ni slabo, ker smo zaradi strahu previdni, razmišljamo i se učimo kako ga premagati. Kasneje, ko se je zlo že kazalo v vsej svoji sprevrženosti, spoznala sem, da se pred njim ne znamo učinkovito braniti.

Zlo je težko prepoznati. Lucifer nima več rog, ni črn in kosmat, nima kozje bradice, nima niti repa. Pogosto se skriva za privlačnim videzom, lepimi besedami in velikimi obljubami.

Spoznala sem, da je Lucifer zmagal, ko je ljudi prepričal, da ne obstaja.

Marec 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Nekada su me učili da je svet velik, da postoje mesta u kojima vlada Bog i mesta gde nije uvek prisutan. To zavisi od ljudi. Uvek su ljudi ti koji biraju i odlučuju kome će dozvoliti da uđe u njihov svet. Učili su me da zlo postoji i da ga nazivamo različitim imenima, a jedno od njih je đavo po imenu Lucifer. Bojala sam se, a oni su govorili da strah nije loš. Zbog straha smo oprezni, razmišljamo i učimo kako da ga pobedimo. Kasnije sam shvatila, obično kada je zlo već pokazalo svoje nakazno lice, da ljudima odbrana od zla nije jača strana.

Zlo je teško prepoznati. Lucifer nije više crn i dlakav, sa rogovima, kozjom bradom i nogama, a nema ni rep. Često se krije iza privlačnog izgleda, lepih reči i velikih obećanja.

Spoznala sam da je Lucifer pobedio kada je ubedio ljude da ne postoji.

Mart 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«