SPOROČILO - PORUKA

Slovenija, cerkev v Dutovljah

Ko so ljudje pozabili na Boga in na nauke, ki jim jih je dal, Bog ni pozabil na njih. Še vedno je držal svet v svojih dlaneh.

In videl je, da je to dobro.

Moč, ki jo je ljudem dal, da bi svoje življenje izboljševali in se razvijali, so začeli uporabljati za uničevanje.

Nekateri so si vzeli pravico, da drugim ljudem krojijo usodo.

In Bog jih je kaznoval.

Pokazal jim je, da je danes vse možno, napredovanje v vsakem pogledu pa tudi tisto najhujše nazadovanje, barbarstvo in moralno propadanje. To zadnje je prihranil za njih, za uničevalce.

Lahko uničijo pol sveta, pa ne bodo čutili nobenega zadovoljstva, ker se še nihče ni vzdignil samo zato, ker je uničil nekoga drugega.

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada su ljudi zaboravili Boga i ono što ih je učio, Bog ih nije zaboravio. Još uvek je držao svet u svojim rukama.

I video je da je to dobro.

Moć koju je dao ljudima da bi se razvjali i stvarali bolje uslove za život, počeli su da koriste za uništavanje sveta.

Neki su čak uzeli sebi za pravo da drugima kroje sudbinu.

I Bog ih je kaznio.

Pokazao im je da je danas sve moguće. Napredovanje u svakom pogledu kao i najstrašnije nazadovanje, varvarstvo i moralno propadanje. Ovo poslednje namenio je njima, rušiteljima.

Oni mogu da unište pola sveta pa neće osetiti nikakvo zadovoljstvo, jer se još niko nije uzdigao samo zato što je uništavo druge.  

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

PANTA REI (πάντα ῥεῖ)

Ko smo majhni vsi nas imajo radi. Lahko počnemo kar hočemo. Lahko podiramo kupčke, vreščimo na ves glas, zehamo z otprtimi usti in se slinimo. Nikomur ni dosti mar, saj že naš obstoj zadostuje, da smo deležni brezpogojne ljubezni.

Kako čas mineva, toleranca se zmanjšuje. Vse več je pravil, ki jih moramo upoštevati, če želimo zadostiti strogim kriterijem okolice. Ko vstopimo v svet odraslih, imajo nas radi samo takrat, ko izpolnjujemo njihova pričakovanja.

Vse se spreminja, razen materine ljubezni. Mati nas še vedno ljubi samo zato, ker obstajamo.

November 2001.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Dok smo mali svi nas vole. Možemo da radimo šta hoćemo. Možemo da vrištimo na sav glas, da glasno zevamo, da podrigujemo i da balavimo. Niko se zbog toga ne sekira. Vole nas već samim tim što postojimo.

Kako vreme prolazi, tolerancija se smanjuje. Postavljaju nam pravila i sve je više uslovljavanja. Kada uđemo u svet odraslih, vole nas samo kada ipunjavamo njihova očekivanja.

Sve se manja osim majčine ljubavi. Majka nas još uvek voli samim tim što postojimo. 

Novembar 2001.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

LUCIFER

Panjska končnica, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana

Nekoč so me učili, da je svet velik, da obstajajo kraji, kjer vlada Bog kot tudi kraji, kjer ni vedno prisoten. Vse je odvisno od ljudi, ker oni izbirajo komu bodo dovolili, da vstopi v njihov svet. Učili so me tudi, da zlo obstaja, da ga imenujemo z različnimi imeni, eno od teh je hudič Lucifer. Bala sem se, oni pa so govorili, da to ni slabo, ker smo zaradi strahu previdni, razmišljamo i se učimo kako ga premagati. Kasneje, ko se je zlo že kazalo v vsej svoji sprevrženosti, spoznala sem, da se pred njim ne znamo učinkovito braniti.

Zlo je težko prepoznati. Lucifer nima več rog, ni črn in kosmat, nima kozje bradice, nima niti repa. Pogosto se skriva za privlačnim videzom, lepimi besedami in velikimi obljubami.

Spoznala sem, da je Lucifer zmagal, ko je ljudi prepričal, da ne obstaja.

Marec 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Nekada su me učili da je svet velik, da postoje mesta u kojima vlada Bog i mesta gde nije uvek prisutan. To zavisi od ljudi. Uvek su ljudi ti koji biraju i odlučuju kome će dozvoliti da uđe u njihov svet. Učili su me da zlo postoji i da ga nazivamo različitim imenima, a jedno od njih je đavo po imenu Lucifer. Bojala sam se, a oni su govorili da strah nije loš. Zbog straha smo oprezni, razmišljamo i učimo kako da ga pobedimo. Kasnije sam shvatila, obično kada je zlo već pokazalo svoje nakazno lice, da ljudima odbrana od zla nije jača strana.

Zlo je teško prepoznati. Lucifer nije više crn i dlakav, sa rogovima, kozjom bradom i nogama, a nema ni rep. Često se krije iza privlačnog izgleda, lepih reči i velikih obećanja.

Spoznala sam da je Lucifer pobedio kada je ubedio ljude da ne postoji.

Mart 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

PRAVILA

Besame, Ana Vidmar, akril na kartonu, 2011. vir: http://lepopisana.blogspot.com 

Življenje, ki ga živimo v skladu s pisanimi ali nepisanimi pravili nas ščiti pred dogodki, ki nas lahko ogrožajo. Pomirjeni smo s tem, saj smo omikana bitja. Pogosto zatajimo svoje želje, ker vemo, da nas bo družba sprejela samo, če ne bomo preveč odstopali od vnaprej določenih pravil. Vendar so tudi v tako urejenem svetu pogosti nesporazumi. Zgodi se, da prekršimo vnaprej postavljene zapovedi, ignoriramo moralne prepovedi in kljubujemo družbenim normam. Impulz, ki nas je pognal, da se upremo je prav v tem strogo kontroliranem delu nas, ker se zavedamo, da nas ta pravila omejujejo.

Lahko bi se sami izključili iz njih, vendar to ne pomeni, da bi prenehala delovati v nas.

Avgust 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Život koji živimo po pisanim i ne pisanim pravilima, štiti nas od događaja koji mogu da nas ugroze. Mirimo se sa tim jer smo civilizovani ljudi pa često potisnemo svoje želje, jer znamo da će nas okolina prihvatiti samo, ako se držimo opšte važećih pravila. Ali i u tako uređenom svetu česti su nesporazumi. Događa se da prekršimo ta pravila, ignorišemo moralne zabrane i prkosimo društvenim normama. Impuls koji nas je podstakao da se odupremo, dolazi baš iz tog strogo kontrolisanog dela našeg bića, jer želimo da se oslobodimo svega što nas sputava.

Možemo sami da se isključimo iz tih pravila, ali to ne znači, da smo se oslobodili njihovog delovanja u sebi.

Avgust 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«