Bleščeče nebo in sonce svetlo in toplo.
Prelepo, da bi bilo resnično, preveč nasmejano in srečno, da bi bilo pristno. Ali
je to na račun nekaterih drugih, pri katerih je sedaj temno in sivo? Tu se moje
misli ustavijo.
Ko smo srečni, se nam zdi, da je
to samoumevno, da je to naše normalno stanje, pritajimo se in ne storimo niti
najmanjšega koraka, da ne bi kaj spremenili in tako ogrozili sedanji trenutek.
Ko pa smo nesrečni začnemo razmišljati in iskati načine kako to stanje spremeniti.
Takrat prisluhnemo svojemu notranjemu bitju in se zavemo, da živi v čudovitih
svetovih, kjer ni vsakdanjosti in banalnih malenkosti. Ti svetovi so tudi naši.
To spoznanje kot mavrica po dežju obsije naš vsakdan.
Junij 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Blistavo nebo, svetlo i toplo
sunce. Prelepo da bi bilo stvarno, previše nasmejano i srećno, da bi bilo istinito.
Da li je to na račun nekih drugih ljudi, kod kojih je sada tamno i sivo, pitam
se. Tu se moje misli zaustave.
Kada smo srećni, čini nam se
da je to naše normalno stanje, pritajimo se, bojimo se svake promene, misleći
da bi mogla da ugrozi sadašnji trenutak. A kada smo nesrećni počnemo da
razmišljamo i da tražimo načine kako da prevaziđemo to stanje. Tada naučimo da slušamo
svoje unutrašnje biće i spoznamo da živi u prekrasnim svetovima, gde nema
svakodnevnice i banalnih malenkosti. Ti svetovi su i naši. To spoznanje kao duga,
posle kiše, obasja našu svakodnevnicu.
Jun 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar