Srbija,
Gamzigrad
|
LAVIRINT
U BESKRAJNOM SVEMIRU, BESKONAČNO
VREME
I JA TEK NEZNATNO ZRNO OGNJENE
PRAŠINE
UHVAĆENO U ZAMKU, U ŽIVOTA SEME
OSTAVLJENO DA LUTA KROZ LAVIRINT
TIŠINE.
ŽIVOT JE LAVIRINT PUN ZAMKI I
NEPREDVIDLJIV
LIČI NA SAN O PRAPOČETKU I ZVEZDI
VODILJI SA VISINE
NJEN SJAJ POKAZUJE SMER SAMO
OČIMA DUŠE VIDLJIV
U SLOBODU KOJU TRAŽIM ZA SEBE NA
STAZI ISTINE.
LJUBAV JE ODMAH TU IZA UGLA,
VIDIM ŽAR PTICU U GNEZDU
ŽELIM JE I IDEM DALJE, ZNAM DA NE
SMEM STATI
U BESKRAJNIM SAZVEŽĐIMA TRAŽIM
SVOJU ZVEZDU
I UZIMAM SLOBODU KOJU MI ŽIVOT
NEĆE DATI.
OBEĆANJE SREĆE NA STAZI IZAZOVA
OD NEBESKE PRAŠINE
KRAJ JOJ JE SAKRIVEN U MAGLI
PROZRAČNOJ TAMO DALEKO
BORIM SE DA ME NE PREKRIJE
KOPRENA ZLOSLUTNE TIŠINE
DA ČUJEM SMEH DECE, DA OD MENE
OSTANE BAR NEKO.
IZLAZIM NA SUNCE, ZADIVI ME
PEJZAŽA NOVOG LEPOTA
PROČITAM REČI U VEČNOST UKLESANE:
„OVO JE PORUKA ZA TEBE,
PROŠLA SI KROZ SVOJE VREME I KROZ
LAVIRINT ŽIVOTA
NA NJEGOVIM STAZAMA OSTAVILA SI
NAJBOLJI DEO SEBE“.
DOK ČEKAM, SEDIM NA POSLEDNJEM
KAMENU
GLEDAM PLAVO NEBO, OBLAKE I MALE
LASTE LET
OSEĆAM HLADAN DODIR VREMENA NA
RAMENU
POŽELIM DA SE I OD MOG PEPELA
IZGRADI BOLJI SVET.
Pesma koju sam
poslala na peti Evropski Fejsbuk pesnički festival.
Novi Sad, 2014.
Ni komentarjev:
Objavite komentar