LAVIRINT

Srbija, Gamzigrad

LAVIRINT

U BESKRAJNOM SVEMIRU, BESKONAČNO VREME

I JA TEK NEZNATNO ZRNO OGNJENE PRAŠINE

UHVAĆENO U ZAMKU, U ŽIVOTA SEME

OSTAVLJENO DA LUTA KROZ LAVIRINT TIŠINE.

ŽIVOT JE LAVIRINT PUN ZAMKI I NEPREDVIDLJIV

LIČI NA SAN O PRAPOČETKU I ZVEZDI VODILJI SA VISINE

NJEN SJAJ POKAZUJE SMER SAMO OČIMA DUŠE VIDLJIV

U SLOBODU KOJU TRAŽIM ZA SEBE NA STAZI ISTINE.

LJUBAV JE ODMAH TU IZA UGLA, VIDIM ŽAR PTICU U GNEZDU

ŽELIM JE I IDEM DALJE, ZNAM DA NE SMEM STATI

U BESKRAJNIM SAZVEŽĐIMA TRAŽIM SVOJU ZVEZDU

I UZIMAM SLOBODU KOJU MI ŽIVOT NEĆE DATI.

OBEĆANJE SREĆE NA STAZI IZAZOVA OD NEBESKE PRAŠINE

KRAJ JOJ JE SAKRIVEN U MAGLI PROZRAČNOJ TAMO DALEKO

BORIM SE DA ME NE PREKRIJE KOPRENA ZLOSLUTNE TIŠINE

DA ČUJEM SMEH DECE, DA OD MENE OSTANE BAR NEKO.

IZLAZIM NA SUNCE, ZADIVI ME PEJZAŽA NOVOG LEPOTA

PROČITAM REČI U VEČNOST UKLESANE: „OVO JE PORUKA ZA TEBE,

PROŠLA SI KROZ SVOJE VREME I KROZ LAVIRINT ŽIVOTA

NA NJEGOVIM STAZAMA OSTAVILA SI NAJBOLJI DEO SEBE“.

DOK ČEKAM, SEDIM NA POSLEDNJEM KAMENU

GLEDAM PLAVO NEBO, OBLAKE I MALE LASTE LET

OSEĆAM HLADAN DODIR VREMENA NA RAMENU

POŽELIM DA SE I OD MOG PEPELA IZGRADI BOLJI SVET.

Pesma koju sam poslala na peti Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Novi Sad, 2014.

ZLO

Makedonija, Ohrid, Plaošnik, Klimentov univerzitet

Priznam, da se v sedanjem »instant« svetu ne znajdem najbolje, bolje rečeno niti se mu ne želim prilagajati, ker mi ni všeč. Vse, kar spoštujem in imam rada se počasi spreminja v svoje nasprotje. Razjezi me, ko poslušam politike kako opravičujejo svoja nizkotna dejanja, ko bombardirajo, mučijo in morijo, izolirajo cele narode in podpirajo tiranijo in teror, če je to v njihovem interesu. Pravijo, da to počnejo v imenu prijateljstva do tega istega naroda. O prijateljstvu in prijateljih govorijo z lahkoto kot, da se ne zavedajo kaj ta beseda pravzaprav pomeni.

Da jim nič ni sveto, je za politike od nekdaj veljalo, vendar me skrbi, ker ta model obnašanja vedno bolj prevzemajo tudi drugi, navadni ljudje.

Februar 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Priznajem da se u sadašnjem »instant« svetu ne snalazim najbolje, bolje rečeno niti ne želim da mu se prilagođavam, jer mi se ne sviđa. Sve što cenim i volim polako se pretvara u svoju suprotnost.

Razljutim se dok slušam političare, kako opravdavaju svoje nemoralne postupke, kada bombarduju, muče i ubijaju, izoluju cele narode i podupiru tiraniju i teror, ako je to u njihovom interesu. Kažu da to rade zbog prijateljstva prema tom istom narodu. O prijateljstvu i prijateljima govore sa lakoćom, jer nisu svesni šta ta reč znači.

To me ne čudi, jer političarima nikada ništa nije bilo sveto, ali sam zabrinuta, jer taj model ponašanja sve češće preuzimaju i drugi, obični ljudi.

Februar 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

MAVRICA – DUGA

Bleščeče nebo in sonce svetlo in toplo. Prelepo, da bi bilo resnično, preveč nasmejano in srečno, da bi bilo pristno. Ali je to na račun nekaterih drugih, pri katerih je sedaj temno in sivo? Tu se moje misli ustavijo.

Ko smo srečni, se nam zdi, da je to samoumevno, da je to naše normalno stanje, pritajimo se in ne storimo niti najmanjšega koraka, da ne bi kaj spremenili in tako ogrozili sedanji trenutek. Ko pa smo nesrečni začnemo razmišljati in iskati načine kako to stanje spremeniti. Takrat prisluhnemo svojemu notranjemu bitju in se zavemo, da živi v čudovitih svetovih, kjer ni vsakdanjosti in banalnih malenkosti. Ti svetovi so tudi naši. To spoznanje kot mavrica po dežju obsije naš vsakdan.

Junij 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Blistavo nebo, svetlo i toplo sunce. Prelepo da bi bilo stvarno, previše nasmejano i srećno, da bi bilo istinito. Da li je to na račun nekih drugih ljudi, kod kojih je sada tamno i sivo, pitam se. Tu se moje misli zaustave.

Kada smo srećni, čini nam se da je to naše normalno stanje, pritajimo se, bojimo se svake promene, misleći da bi mogla da ugrozi sadašnji trenutak. A kada smo nesrećni počnemo da razmišljamo i da tražimo načine kako da prevaziđemo to stanje. Tada naučimo da slušamo svoje unutrašnje biće i spoznamo da živi u prekrasnim svetovima, gde nema svakodnevnice i banalnih malenkosti. Ti svetovi su i naši. To spoznanje kao duga, posle kiše, obasja našu svakodnevnicu.

Jun 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

?

Ljudje potrebujejo Boga v enaki meri kot Bog potrebuje ljudi.

Kdo je koga ustvaril?

Junij 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Ljudima  je Bog potreban onoliko koliko su Bogu potrebni ljudi.

Ko je koga stvorio?

Jun 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«