Mandale, barvice, Ana
Vidmar, 2013.
http://lepopisana.blogspot.com |
Danes sem prebrala zanimiv
stavek. »Kaj boš mislil o meni, ko me več ne bo v tebi?«
Na prvi pogled zveni zelo patetično.
Ali je to sploh pomembno kaj bo kdo mislil, ko nas več ne bo, se sprašujem. Pa
je, ker so ljudje domišljavi in nečimrni, mislijo, da so popolni in dar bogov.
Morda že, kajti tako misliti je najlažje. Da bi odkrili svojo nepopolnost, se
morajo primerjati z drugimi, za hip morajo iti iz sebe in se prestaviti v
bližnjega. Če so sposobni to narediti bodo videli, da ni pomembno kaj nekdo
drug misli, pomembno je to kar sami mislijo in čutijo.
Odgovor na prej zastavljeno
vprašanje se bo ponudil sam.
Maj 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Danas sam pročitala zanimljivu
rečenicu. „Šta ćeš misliti o meni, kada ne budem više u tebi?“
Na prvi pogled zvuči veoma patetično.
Da li je uopšte važno šta će neko misliti kada nas više ne bude, pitam se.
Važno je jer su ljudi uobraženi i sujetni, misle da su savršeni i božji dar. Možda,
jer je tako misliti najlakše. Da bi otkrili svoju nesavršenost moraju da se
porede sa drugima, moraju za trenutak da se užive u drugog čoveka. Ako mogu to
da urade videće da nije važno šta neko drugi misli, važno je to što oni misle i
osećaju.
Odgovor na pitanje će se sam
ponuditi.
Maj 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar