Nekateri ljudje se lepo starajo.
V njihovem pogledu je še vedno prisotno občudovanje vidnih in nevidnih svetov.
V njihovi duši še vedno gori svetlost preteklih čustev, skritih daleč na robu
vidnega, v njih gori ogenj, ki je nekoč grel njihovo srce in srca drugih ljudi.
Preteklost ni za njih izgubljen čas ali zgodovina, to je iskra, ki njihov duh
povezuje z milijoni zvezd na koncu Rimske ceste.
Oni so dokaz triumfa duha nad
materijo, v materialističnem svetu v katerem danes živimo.
Avgust 2012.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Neki ljudi lepo stare. U
njihovom pogledu se još uvek vidi da se dive vidljivim i nevidljivim svetovima,
dok u njihovoj duši još uvek gori svetlost prošlih osećanja, sakrivenih negde
daleko na kraju horizonta. U njima još uvek plamti vatra, koja je nekada
grejala njihovo srce i srca drugih ljudi. Prošlost za njih nije izgubljeno
vreme ili istorija, to je iskra, koja povezuje njihov duh sa milijonima zvezda
na kraju Mlečnog puta.
Oni su dokaz trijumfa duha
nad materijom, u materijalističkom svetu u kome danas živimo.
Avgust 2012.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar