 |
|
Ich liebe dich, akril
na papirju, Ana Vidmar, 2011.
|
Nekoč bomo razumeli, da v nas
obstajajo sile, ki vedno najdejo način kako preživeti in pozabiti na neuspehe
in razočaranja. Razumeli bomo tudi, da dogodki, ki niso bili rešeni v
preteklosti, odhajajo v prihodnost kot kriptogrami, ki se z nevidno in
skrivnostno pisavo zapišejo in čakajo na pravi čas in kraj, da se nam ponovno
razkrijejo. Morda bomo takrat imeli več znanja in izkušenj in jih bomo lažje
rešili.
Nič ni izgubljeno.
Marec 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Jednom ćemo razumeti da u
nama postoje sile koje uvek nađu način kako da preživimo i zaboravimo razne
neuspehe i razočaranja. Razumećemo i da događaji koje u prošlosti nismo rešili,
odlaze u budućnost i tamo se zapisuju nevidljivim i tajnim pismom i čekaju
pravi čas i pravo mesto da nam se ponovno razotkriju. Možda ćemo tada imati
više znanja i iskustva i možda ćemo ih rešiti.
Ništa nije izgubljeno.
Mart 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar