POGUM - HRABROST

Makedonija, Nacionalni park Galičica.

Pogum je vrlina junakov, strahopetnost pa je njegovo nasprotje. Tako mislimo tudi danes.

Skozi zgodovino so se spreminjale oblike poguma, kot tudi oblike strahopetnosti, saj ima vsaka civilizacija svoje strahove. Pogum je sposobnost premagovanja strahu, ni pa odsotnost strahu. Pogumni ljudje strah premagajo z voljo, z močjo duha, ki jo pokažejo ob grozeči nevarnosti.

Mislim, da je za nas, navadne ljudi, pogum živeti že svoje vsakdanje življenje in se spopadati z vsemi izzivi, ki nam jih prinaša.  

Pogum je vedno oseben.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Hrabrost je vrlina junaka, a kukavičluk je njegova suprotnost. Tako mislimo i danas.

Kroz istoriju su se menjali oblici hrabrosti kao i oblici kukavičluka, jer svaka civilizacija ima svoje fobije. Hrabrost je sposobnost da se pobedi strah. Hrabri ljudi ga pobeđuju jakom voljom, to je snaga duha koju pokazuju kada im preti neka opasnost.

Mislim da je hrabrost, za nas obične ljude, već to što živimo svoj svakodnevni život i što se suočavamo sa svim izazovima koje nam donosi.

Hrabrost je uvek vrlina pojedinca.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O OPTIMIZMU

Ich liebe dich, akril na papirju, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com 

Nekoč bomo razumeli, da v nas obstajajo sile, ki vedno najdejo način kako preživeti in pozabiti na neuspehe in razočaranja. Razumeli bomo tudi, da dogodki, ki niso bili rešeni v preteklosti, odhajajo v prihodnost kot kriptogrami, ki se z nevidno in skrivnostno pisavo zapišejo in čakajo na pravi čas in kraj, da se nam ponovno razkrijejo. Morda bomo takrat imeli več znanja in izkušenj in jih bomo lažje rešili.

Nič ni izgubljeno.

Marec 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Jednom ćemo razumeti da u nama postoje sile koje uvek nađu način kako da preživimo i zaboravimo razne neuspehe i razočaranja. Razumećemo i da događaji koje u prošlosti nismo rešili, odlaze u budućnost i tamo se zapisuju nevidljivim i tajnim pismom i čekaju pravi čas i pravo mesto da nam se ponovno razotkriju. Možda ćemo tada imati više znanja i iskustva i možda ćemo ih rešiti.

Ništa nije izgubljeno.

Mart 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O STAROSTI

Nekateri ljudje se lepo starajo. V njihovem pogledu je še vedno prisotno občudovanje vidnih in nevidnih svetov. V njihovi duši še vedno gori svetlost preteklih čustev, skritih daleč na robu vidnega, v njih gori ogenj, ki je nekoč grel njihovo srce in srca drugih ljudi. Preteklost ni za njih izgubljen čas ali zgodovina, to je iskra, ki njihov duh povezuje z milijoni zvezd na koncu Rimske ceste.

Oni so dokaz triumfa duha nad materijo, v materialističnem svetu v katerem danes živimo.

Avgust 2012.  

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Neki ljudi lepo stare. U njihovom pogledu se još uvek vidi da se dive vidljivim i nevidljivim svetovima, dok u njihovoj duši još uvek gori svetlost prošlih osećanja, sakrivenih negde daleko na kraju horizonta. U njima još uvek plamti vatra, koja je nekada grejala njihovo srce i srca drugih ljudi. Prošlost za njih nije izgubljeno vreme ili istorija, to je iskra, koja povezuje njihov duh sa milijonima zvezda na kraju Mlečnog puta.

Oni su dokaz trijumfa duha nad materijom, u materijalističkom svetu u kome danas živimo.

Avgust 2012.  

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«