MART 1999.

VISOKO NA NEBU NADIRU NEVIDLJIVI AVIONI

ČUJU SE SVE BLIŽE ZLOKOBNI, POTMULI ZVUCI

U RUŠEVINAMA CRKVE JOŠ UVEK ZVONO ZVONI

GRMI NEBO, GORI ZEMLJA, SVE NESTAJE U STRAŠNOJ BUCI.

NA TELEVIZIJI RUŽNA LICA, TO NISU LJUDI

DOLAZE SA ZGARIŠTA, NOSE SMRT ŠTO NAM PRETI

ZNAM, TO JE ZLO, U MENI SE BES NEMOĆI BUDI

GRUBI GLASOVI VIČU: MILOSRDNI ANĐEO SE SVETI.

ALI ZAŠTO I DECA, PITAM, GDE ĆE VAM DUŠA

GLASOVI ZLOBNI REŽE, SVI STE VI META

KEZE SE RUŽNA LICA, MI SMO MOĆNI NAS SE SLUŠA

A DECA, ONA SU KOLATERALNA ŠTETA.

ŠTA VI ZNATE O PRAVDI, VRATITE SE ODAKLE STE DOŠLI

VAS JE I BOG ZABORAVIO, OVDE PRESTAJE VAŠA MOĆ

NIKO NE SME DA VAM KAŽE DA SU VAŠI DANI PROŠLI

VI STE ZLOČINCI, GASIM TV I IZLAZIM U NOĆ.

OKO MENE TIŠINA, POŽELIM VREME DA VRATIM

DOK SVETLUCAVA KIŠA PADA SVE JAČE

POGLEDAM U ZVEZDANO NEBO I SHVATIM

TO ANĐEO NEBESKI GORKO PLAČE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MOJA ADRESA

MOJA KUĆA JE NA RASKRŠĆU VETROVA

GLEDAM KROZ SVEVIDEĆE PROZORE

NA ISTOKU RAĐANJE NOVIH SVETOVA

NA ZAPADU TRAŽIM ODGOVORE.

MOJI GOSTI DOLAZE I SVAKI MI JE DRAG

NEKI OSTAJU DUŽE A NEKI SAMO TRENUTAK

U MOJIM KNJIGAMA OSTAVLJAJU SVOJ TRAG

U MOM SRCU JE NJIHOV TOPLI KUTAK.

MOJA SOBA NA LJUBAV MIRIŠE

MIRISOM OD MILION CVETOVA

POD ZVEZDAMA DUŠA SPOKOJNO DIŠE

MOJA KUĆA JE NA RASKRŠĆU VETROVA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

Pesmu sam napisala za osmi Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Novi Sad, 11. - 12. marta 2017.

PRAZNINA

Finally Released, acrylic on canvas, 80x100, 2014.

Autorka ANA VIDMAR, više o tome na: http://lepopisana.blogspot.si/

Vse hitro mine kot let ptice. Ostane samo prazno nebo.

September 2014.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

 

***

Sve brzo prođe kao let ptice. Ostane samo prazno nebo.

Septembar 2014.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

ZORA

ZORA RUŽIČASTIM PRSTIMA RAZGRĆE OBLAKE

OTVARA NEBESKA VRATA ZVEZDA DANICA

ZOVE SUNCE DA NA ZEMLJU PROSPE ZLATNE ZRAKE

DOČEKUJE  GA UMILNA PESMA HOROVA PTICA.

NA JASTUKU OSTAVLJAM POSLEDNJI SAN

I MISLI ŠTO OHRABRENE MRAKOM NOĆU DOLAZE

SVEŽINOM U VAZDUHU POČINJE NOV DAN

DOK SUNČEVI ZRACI SA NEBA GRACIOZNO SILAZE.

OSMEHOM ZAUSTAVLJAMO SATE ŠTO PROLAZE

NA STOLU MIRIS HLEBA, MEDA I CVEĆA

NESTAJE STREPNJA OD GODINA KOJE DOLAZE

ČUJE SE TIHA MUZIKA U SRCU PEVA SREĆA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DOBROTA

Nekje sem prebrala, da biti dober ne pomeni, da si idiot ampak, da je biti dober vrlina, ki je idioti ne razumejo. Razveselila sem se, da še vedno obstajajo ljudje, ki dobroto prepoznavajo kot vrlino. Mislim, da je dobrota bistvo našega obstoja, čeprav se ljudje pogosto iz nje norčujejo. Pravijo: "Kdor je predober je norcu podoben".

To me ne preseneča, saj lahko razumemo samo tisto kar imamo v sebi.

Februar 2017.     

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Pročitala sam negde da biti dobar ne znači da si idiot, biti dobar je vrlina koju idioti ne razumeju. Obradovala sam se što još uvek postoje ljudi koji dobrotu prepoznaju kao vrlinu. Mislim da je dobrota suština našeg postojanja mada joj se ljudi često ruguju. Kažu: "Dobar i lud braća rođena".  

Ali to me ne čudi, jer možemo da razumemo samo ono što imamo u sebi.

Februar 2017.     

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«