OLUJA

Oluja besni, crno je nebo. Strašan sud.

Pustoš. Od udara groma tresu se prozori.

Mrak je usred dana. Na zemlji je muk.

Iz mračnih uglova izlaze skriveni strahovi.

Sa krovova padaju reke kiše i slapovi

iza zatvorenih očiju sevaju plave munje

drhti žalost u duši, udaraju je gromovi

snažan vetar lomi grane rascvetale dunje.

Vetar šiba mlade biljke koje voda nosi

ućutale su ptice, oluja besni napolju

savija se bela breza, gromovima prkosi

ruže su pale kao ratnici na bojnom polju.

Iz moje zbirke »Daleki horizonti«

KIŠA

 

Kiša već danima neprestano pada

nema neba, nestalo je toplo sunce

pod teškom sivom kupolom grada

ućutale su male ptice iz naše ulice.

U dušu se polako uvukla tiha seta

nezvana gošća sedi i čvrsto vlada

sve što nosim u srcu njena je meta

iz te sive mreže neću izaći nikada.

Tmurno je nebo, kiša mi dušu steže

potoci mutne vode teku niz puste ulice

samo sunce može tu mrežu da razveže

dozivam ga dok mi suze teku niz lice.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

SVETI GRAL

Sveti gral, simbol večnega življenja in mladosti. Kelih iz katerega je Kristus pil vino na zadnji večerji, po enih razlagah, po drugih kelih, kjer so zbrali kri iz njegovih ran, ko je ta bil razpet na križu. (Bolj mi je všeč prva razlaga).

Kakorkoli že, Sveti gral je skozi zgodovino bil najbolj iskan predmet. Ostati za vedno mlad in si zagotoviti neumrljivost, približati se Bogu. Trijumf človeka nad naravo.

Iz moje zbirke «Drobtinice z Minervine mize«

***

Sveti gral, simbol večnog života i mladosti. Kelih iz kojeg je Hrist pio vino na tajnoj večeri, kako kažu jedni izvori, a po drugima je to kelih, u koji je sakupiljena krv iz njegovu rana. (Prvo mi je draže).

Bilo kako da bilo, Sveti gral je kroz istoriju bio najtraženiji predmet. Ostati zauvek mlad i nesmrtan i tako se približiti Bogu. Trijumf čoveka nad prirodom.

Iz moje zbirke «Mrvice sa Minervine trpeze«

BOSILJAK

Predveče u mojoj bašti Božanski bosiljak miriše

i Tajlandski ljubičastih cvetova sa druge strana sveta

orkestar zlatnih pčela svaki dan novu sonatu piše

i prenosi tajne poruke iz legendi od cveta do cveta.

Grčki sitnolisnati iz Termopilskog klanca slavu nosi

o Leonidi i 300 Spartanaca što se bez reči hrabro bore,

Hilandarski, miris tamjana iz senovitih manastira donosi

i čudotvorne molitve monaha sa presvetle Svete Gore.

Venecijanski slavi Krilatog lava i palate iza tajnih prolaza

iskre Lisipove konje zagledane u zlatne Duždeve dvore,

Rubin iz Afrike, kroz Vrata vetrova nosi mirise oaza

dragocen začin i čudesan eliksir koji zna sve odgovore.

Od svakog po stručak uvezujem tankom crvenom trakom

pravim buket da pred ikonom našeg svetog Nikolaja diše

dok se sunce iz bašte povlači pred prvim sumrakom

slušam pčele i ptice, a moja duša na bosiljak miriše.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

P - PLAVI PREDELI

P- PLAVI PREDELI

Ponekad pišem pesme posle ponoći

potajno pletem pletiva pozlaćena

poruke prenose planinski potoci

plavim predelima pesma posvećena.

Poleti plava ptico pema plavetnilu, poleti

ponesi pesmu proleća preko prozora

potajno pređi potoke pa ptice potseti

probudiće predivna plava praskozorja.

Prvi pupoljci perunike pčele pozivaju

proleće preko polja pobedu proslavlja

plavi pejzaži prolaznost prikrivaju

prošlost preteška pitanja postavlja.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti««

LEPOTA

 

Čas ima svoje zakonitosti, svet tudi. Svet in čas sta bila ustvarjena istočasno, svet ne obstaja zunaj časa in čas ne zunaj sveta. Čas v stvareh ali stvari v času so dolgotrajne, če pa je v njih ujeta lepota, so večne. Tako je z vsemi umetninami, ne glede na to kje se nahajajo. Lepota premaga čas in je univerzalna, ima moč priti do vseh ljudi, ne glede na to ali so živeli v preteklosti ali bodo živeli v daljni prihodnosti. Lepota jih povezuje.

Iz moje zbirke »Drobtinice z Minervine mize«

***

Vreme ima svoje zakonitosti, kao i svet. Svet i vreme su stvoreni istovremeno, svet ne postoji izvan vremena, kao ni vreme izvan sveta. Vreme u stvarima ili stvari u vremenu dugotrajne su, a kada je u njima uhvaćena lepota, postaju večne. To važi i za umetnička dela, bez obzira gde se ona nalaze. Preko njih lepota pobeđuje vreme i postaje univerzalna, dospeva do svih ljudi, bez obzira da li su živeli u prošlosti ili će živeti u dalekoj budućnosti. Lepota ih povezuje.

Iz moje zbirke »Mrvice sa Minervine trpeze«

ŽELJE

Pred jutro moji snovi u nebo polete

iza paperjastih oblaka se sakrivaju

menjaju se i ne daju mislima da se sete

predela gde se tajne noćne poruke čuvaju.

Moje želje kriju daleka sazvežđa sjajna

šapuću: sledi svoju zvezdu i izađi iz tame

pronađi put kroz prostranstva beskrajna

u tom svetu će ti se želje ostvariti same.

Još uvek u knjigama tražim puteve nove

želim da se kao sjajna ptica u visine vinem

da razgrnem oblake i zagrlim svoje snove

da mogu još neku zvezdu sa neba da skinem.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«