REČ

NA POČETKU BEŠE REČ I BI OD BOGA

SNAŽNA KAO GROM I NEŽNA KAO CVET

POZVA BOG PESNIKA GLASNIKA SVOGA

TI SI GOSPODAR REČI MUDRO IH ŠALJI U SVET.

PIŠI PESME O SREĆI I DA NEKO UVEK NEKOG VOLI

NEKA PADAJU NA DUŠU KAO NA ZEMLJU MAJSKE KIŠE

PIŠI O VREMENU ŠTO SRCE LEČI I ODNOSI SVE BOLI

DA POSTOJI NADA I KAD NEMAJU NIKOG VIŠE.

ALI PAZI, REČ MOŽE BITI UBOJITIJA OD MAČA

IZGOVORENA NEĆE TI SE VRATITI NIKADA

BUDI OPREZAN, JER KO SE MAČA LAĆA

NIČEM DOBROM NE MOŽE DA SE NADA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MERA

Ko je Veliki Kreator ustvaril svet, je še dneve in dneve občudoval svojo stvaritev.

- Ne morem sam uživati v tej lepoti, je dejal nekega dne. Svet bi rad podaril nekomu, ki ga bo vreden.

To je tudi storil. Ustvaril je človeka po svoji podobi.

Čas je mineval. Ljudje so se na svet navadili. Njegova lepota je postala samoumevna. Otkrivali so svoje notranje svetove in se vedno bolj pogosto spraševali: od kod smo prišli, kdo smo, kdo nas je ustvaril.

Nekega dne je nek slikar drzno rekel:

- Jaz vem.

Iz svojega ateljea je prinesel sliko človeka plemenitega obraza i pokončne drže.

- On je vse ustvaril, to je Veliki Kreator.

Veliki Kreator je zmajal z glavo.

- Jaz sem človeka ustvaril po svoji podobi, on pa mi je vrnil z enako mero.

November 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Kada je Veliki Kreator stvorio svet dugo se diveo svojoj kreaciji. Jednoga dana je rekao.

- Ne mogu sam da uživam u ovoj lepoti. Voleo bih da svet poklonim nekom ko će ga biti dostojan.

To je i uradio. Stvorio je čoveka prema obličju svome.

Vreme je prolazilo. Ljudi su se navikli na svet i na njegovu lepotu. Otkrivali su svoje unutrašnje svetove i sve češće su se pitali: odakle smo došli, ko smo, ko nas je stvorio.

Jednoga dana neki slikar je odvažno rekao:

- Ja znam.

Iz svog ateljea je doneo sliku čoveka plemenitog lica i dostojanstvenog držanja.

- On je sve stvorio, to je Veliki Kreator.

Veliki Kreator je samo odmahnuo glavom.

- Ja sam čoveka stvorio po obličju svome a on mi je uzvratio istom merom.

Novembar 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

DA IMAM MARAMICU

DA IMAM CRVENU MARAMICU

POVELA BIH VESELO KOLO

PRVO PO GRADU NIZ NAŠU ULICU

A ONDA PO SVETU NAOKOLO.

SVI BI PEVALI PESME O LJUBAVI

UZ HARMONIKU BI IGRAO CEO SVET

DEVOJKE BI KITILE KOLO ŠTO NADU SLAVI

SVAKOM NA REVER RUZMARIN I CVET.

JA BIH IGRALA NASMEJANA LICA

OSTVARILA BIH SVOJ NAJVEĆI SAN

TESNA BI MI BILA NAŠA ŠIROKA ULICA

DA ZABORAVIMO BRIGE BAR JEDAN DAN.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

ČESTITKA

Želim, da vam novo 2018. leto prinese obilo dobrega! Naj bo leto, ki prihaja, leto sonca, radosti in sreče, naj pride v miru in v miru naj se izteče.

  

*** 

Želim da vam nova 2018. godina donese svako dobro! Neka bude godina sunca, sreće i radosti. Neka donese mir i blagostanje i neka se u miru oprosti od nas.

REZIME

Novo leto v nas in mi v novem letu. Razmišljanja o času, ki se vsako leto ponavljajo. Ne razumemo veličastnosti časa niti njegove prave razsežnosti, delimo ga na leta, mesece, dneve in še manjše enote, kajti samo majhno lahko obvladujemo.

Kaj smo in koliko smo naredili v preteklem letu? Veliko, pravimo, uspelo nam je … spoznali smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obljubljamo, da bomo tudi v novem letu naredili ..., uresničili ..., dosegli … Zastavljamo si vedno nove cilje, ker v tem vidimo razlog za svoj obstoj v prihodnosti. Želimo ujeti čas in sebe umestiti v času, ki je že minil pa tudi v tem, ki prihaja.

Kaj bo od nas ostalo u času? Kaj pa čas, ki je ostal v nas? Ali smo izpolnili čas s seboj ali sebe s časom?

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«, December 2017.

***

Nova godina u nama i mi u novoj godini. Razmišljanja o vremenu koja se svake godine ponavljaju. Ne razumemo veličanstnenost vremena ni njegovu pravu dimenziju, delimo ga na godine, mesece, dane i još manje jedinice, jer razumemo samo ono što je malo.

Šta smo i koliko smo uradili u prošloj godini? Mnogo, kažemo, uspei smo da … naučili smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obećavamo da ćemo i u novoj godini uraditi ..., postići …, naučiti … Postavljamo sebi nove ciljeve, jer samo tako vidimo razlog za svoje postojanje u budućnosti. Želimo da umestimo sebe u vreme, koje je prošlo i u vreme koje tek dolazi.

Šta će ostati u vremenu od nas? A vreme koje je ostalo u nama? Da li smo ispunili vreme sobom ili sebe vremenom?

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«, Decembar 2017.

DA IMAM KONAC

DA IMAM SVILEN KONAC IZVEZLA BIH

SUNCE NA TVOJ JASTUK DA TI ČUVA SAN

I BELU RUŽU I ZLATNE GOLUBICE

DA TI ULEPŠAJU SVAKI NOVI DAN.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

KNJIGA

Vedno sem veliko brala. S prva, ker me je privlačil svet nenavdnih dogajanj in opisi čudovitih svetov, kasneje pa sem začela razmišljati in iskati neko posebno, izjemno knigo. To naj bi bila Knjiga nad knjigami, ki bi me razsvetlila in popeljala v najgloblje skrivnosti. Prebrala sem veliko zanimivih, čudovitih in modrih knjig, iz katerih sem se veliko naučila, vendar nisem našla ali pa nisem prepoznala knjge, ki sem jo ves čas iskala.

S časom sem spoznala, da samo jaz lahko napišem svojo Knjigo nad knjgami.

November 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Uvek sam mnogo čitala. Na početku me je privlačio svet neobičnih događaja i opisi čudesnih svetova, kasnije sam počela da razmišljam i da tražim jednu posebnu, izuzetnu knjigu. Tražila sam Knjgu nad knjigama koja bi me prosvetlila i uvela u najdublje tajne. Pročitala sam bezbroj zanimljivih, predivnih i mudrih knjiga iz kojih sam mnogo naučila, ali nisam našla, ili nisam prepoznala tu Knjigu nad knjigama.

Vremenom sam spoznala da svoju Knjigu nad knjgama mogu samo ja da napišem.

Novembar 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«