MAGIJA

Da je svet poln čudes sem spoznala že v otroštvu. Takrat sem želela čim prej odrasti, ker sem mislila, da bom tako lahko nekatera tudi doživela. Danes se svojega ortoštva spominjam z ljubeznijo in nostalgijo. Z leti sem spoznala, da je čudes vse manj, želje, da bi jih doživela pa je vse več.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i jaz«

***

Da je svet pun čuda shvatila sam još u detinjstvu. Tada sam želela što pre da odrastem, jer mi se činilo da ću tako moći neka od njih i da doživim. Sada se svog detinjstva sećam s ljubavlju i nostalgijom. Sa godinama sam spoznala da je sve manje čuda, a sve više želje da ih doživim.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

PRAH

Muzej Tera, Kikinda

Ko je Veliki Kreator ustvaril ljudi, jim je podaril sposobnost logičnega mišljenja in radovednost, da bi lahko odkrivali svet v sebi in okoli sebe. Ne glede na to, so imeli ljudje številna vprašanja. Nekoč se je odločil, da bo uslišal dolgoletne molitve nekega človeka in odgovoril na vprašanje, ki ga je nenehno ponavljal.

- Med opazovanjem sveta sem spoznal in odkril mnoge skrivnosti, vendar še vedno ne vem kdo sem jaz?

- Ti si samo prah, je odgovoril Veliki Kreator.

Človek se je srečno nasmehnil.

- Jaz prah se pogovarjam s teboj. Tvoja milost je velika. 

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada je Veliki Kreator stvorio ljude podario im je sposobnost logičnog mišljenja i radoznalost da mogu da otkrivaju svet u sebi i oko sebe. Ali uprkos tome ljudi su imali još mnogo pitanja. Jednoga dana uslišao je dugogodišnje molitve nekog čoveka i rešio je da odgovori na pitanje koje mu je uporno postavljao.

- Posmatrajući svet spoznao sam i otkrio mnoge tajne, ali još uvek ne znam ko sam ja?

- Ti si samo prah, odgovorio je Veliki Kreator.

Čovek se srećno nasmešio.

- Ja prah sa tobom razgovaram. Velika je milost tvoja.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

DA SAM JA CVET

»OJ, SPOMENČE PLAVO CVEĆE

POKRAJ PUTA, POKRAJ STAZE CVETIĆU...«.

IZ SEĆANJA SETNA PESMA DOLEĆE

ZBOG NJE OGRADE VREMENA PREĆIĆU.

TANKA CRVENA NIT KROZ MIRIS MLADOSTI

SLIKA MOJ ŽIVOT NA VELIKO PLATNO

DOK BELE GOLUBICE ZNAK BOŽJE MILOSTI

SLEĆU NA NAŠ PROZOR U JUTRO ZLATNO.

ZNAM DA U BOŽJOJ BAŠTI POKRAJ STAZE

TAMO GDE JE OD ISKONA SVEGA POČETAK

CVETA PLAVO CVEĆE, PČELE GA MAZE

DA SAM JA CVET BILA BIH SPOMENAK.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

DA SAM JA VETAR

Slika: mag. Ana Vidmar, V tvojem pogledu 2016.

DA SAM JA VETAR

NE BIH BILA KOŠAVA NI SEVERAC MOĆNI

ŠTO KRADE LIŠĆE BREZE POSLEDNJI LETA DAR

BILA BIH ZEFIR ZELEN I SVEŽ VETAR PROLEĆNI.

PRSTIMA BIH RAZGRNULA OBLAKE JOŠ PRE ZORE

UTRLA PUT SUNCU DA OSUŠI ROSNE NJIVE

PROBUDILA BIH PTICE I OTVORILA SVE PROZORE

U KUĆE UNELA MIRIS RASCVETALE TREŠNJE I ŠLJIVE.

PODIGLA BIH PAPIRNATE ZMAJEVE U NEBO VISOKO

IZMAMILA DECI OSMEHE I ODVELA IH U SVET IZ BAJKE

ZARUMENELA BIH IM OBRAZE I UNELA ISKRICE U OKO

UVEČE BI NA MOJIM KRILIMA SLUŠALI NEŽNE USPAVANKE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

Slika: Ana Vidmar, Rdeča vešča, akvarel, vir:http//lepopisana.blogspot.com/

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

OTOPILA BIH SRCA OKOVANA U LED

OTKRILA BIH IM LJUBAVI SKRIVENI ZNAK

DA ČUJU MUZIKU I VIDE TOPAO POGLED.

MOGLA BIH DA OSUŠIM KRILA LEPTIRU

KADA GA VETAR ODNESE U OLUJNE KIŠE

KAO MLADO SRCE U LJUBAVNOM NEMIRU

DA MOŽE DA POLETI PREMA SUNCU JOŠ VIŠE.

UČINILA BIH DA OSMEH KAO SUNCE ZABLISTA

BOJAMA BISERA SA TOPLIH JUŽNIH MORA

NA DRAGOM LICU TOPLINOM RUŽINOG LISTA

ZELENOM SVEŽINOM VAZDUHA SA VISOKIH GORA.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

DA SAM JA PTICA

DA SAM JA PTICA

NE BIH BILA LASTA ILI NEŽNA GRLICA

BILA BIH KRALJICA VISIOKIH LITICA

HRABRA I PONOSNA SOKOLICA.

POLETELA BIH U NEBO POD OBLAKE

PRONAŠLA IZVORE LEKOVITIH VODA

I TRAVE ŠTO UPIJAJU SUNČEVE ZRAKE

I LEČE SVE BOLESTI ISPOD NEBESKOG SVODA.

SVET BI MI LEŽAO KAO NA DLANU

SVEVIDEĆIM OČIMA BIH NAŠLA BOŽANSKU ISKRU

ZA LJUDE DA IM IZLEČIM SVAKU RANU

I NANIŽEM OD NADE BISERA NISKU.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA ZORA

Fotografija:Marjan Vidmar

VOLELA BIH DA SAM RUŽIČASTA ZORA

DA OTERAM MISLI ŠTO SE SAMO NOĆU KRADU

KAD PROVIRIM PREKO OTVORENOG PROZORA

DA MOGU SVIMA U NOVI DAN DA VRATIM NADU.

DA TOPLIM PRSTIMA POMILUJEM UMORNE MAJKE

ŠTO BDIJU PORED DECE U DUGIM NOĆIMA BEZ SNA

MILUJU IM VRELA ČELA I TIHO PRIČAJU BAJKE

DOK BOGA MOLE DA IM OZDRAVLJENJE DA.

DA SAM ZORA ZNALA BIH TAJNE ŠTO IH KRIJE NOĆ

KAKO BOLI DUŠA ZBOG NEUZVRAĆENIH OSEĆANJA

UBEDILA BIH ZALJUBLJENE DA IMAM ČAROBNU MOĆ

DA ZAMAHOM RUKE ISPUNIM SVA NJIHOVA OBEĆANJA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.