DA SAM JA OBLAK

VEČERNJI OBLACI IZNAD SREBRNE JELE

LIČE NA RAJSKE CVETOVE OBRUBLJENE ZLATOM

PA ONDA NA JATA PTICA ŠTO SE NA JUG SELE

PA NA BELE KONJE ŠTO GALOPIRAJU BANATOM.

SUMRAK GRLI JELU I OBLAKE, GASI SE DAN

U KROŠNJI VISOKO NAŠA SOVA SOFIJA SE BUDI

DOK SE DRUGE PTICE MEŠKOLJE I TONU U SAN

ODLEĆE U NOVE AVANTURE DOK ZORA NE ZARUDI.

NOĆ JE TIŠINOM PREKRILA OBLAKE SA NEBA

U KRILU NOĆNOG LEPTIRA DVE ZVEZDE SU SE SRELE

SMEŠIM SE, ZA SLIKE SAMO MALO MAŠTE TREBA

DA SAM JA OBLAK BILA BIH ZLATAN CVET IZNAD SREBRNE JELE.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

O PISANJU

Mislim, da razumem pravi namen pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo, ker lažje razmišljamo, ko vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam omogoča, da samo nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi dimenziji. Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo razmerje do njih.

Še nekaj je: vse kar napišemo je »dokaz« našega čutenja in razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar pomeni, da so tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo, lahko odločitve spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se med njimi ohranile vzročno posledične vezi.

Pomembno je, da vse kar smo zapisali, govori o nas: kakšni smo in zakaj smo bili v določenem trenutku takšni, vemo zakaj smo tako mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Mislim da razumem pravi smisao pisanja. Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo zato što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa distance. Baš zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje žalosti i svoje probleme gledamo kao tuđe i tako ih ponovo ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom i vidimo u drugoj dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i sebe u pravi odnos prema njima.

Još nešto, sve što napišemo je „dokaz“ naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo, što znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku. Te odluke kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti, možemo da korigujemo, ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se između njih sačuvale uzročno posledične veze.

Na kraju, što je veoma važno, sve što smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili takvi, znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način upoznajemo sebe.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ČEBELE - PČELE

Veliki Pisatelj v prostem času goji čebele. Ure in ure sedi in jih gleda kako letijo s cveta na cvet, nabirajo med, hranijo svoje mlade, čistijo panje in ljubeče skrbijo za svojo družino. Ko jih tako gleda ga preplavi žalost, ker ljudje, njegova najvišja kreacija, nimajo takih vrlin. Zato jim pogosto piše. Napisal jim je že Veliko knjigo nad knjigami misleč, da bo zadostovala, vendar ni. Iz te knjige so se nekateri učili pravičnosti in ljubezni, drugi pa so v njegovem imenu ubijali. Zato piše nove knjige, pojasnjuje, razlaga, zahteva. Ne pomaga prav dosti.

Nekega dne, ko je kot po navadi gledal čebele, se mu je posvetilo. Napaka ni bila v knjigah, temveč v ljudeh, kajti videl je, da z istega cveta čebela nabira med, pajek pa strup.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke«Velike teme in jaz«.

***

Veliki Pisac u slobodno vrema gaji pčele. Sate i sate sedi ispred košnica i gleda kako lete sa cveta na cvet, sakupljaju med, hrane svoj podmladak, čiste košnice i sa ljubavlju brinu o svojoj porodici. Dok ih tako gleda, preplavi ga žalost, jer ljudi, njegova najviša kreacija, nemaju takve vrline. Zato im često piše. Napisao im je već Veliku knjigu nad knjigama misleći da će im biti dovoljna, ali nije bila. Iz te knjige neki su učili o o pravednosti i ljubavi, dok su drugi u njegovo ime ubijali. Zato piše nove knjige uči ih, objašnjava i zahteva. Ne pomaže mnogo.

Jednoga dana, dok je kao obično gledao pčele, shvatio je. Nije bila greška u knjigama nego u ljudima, jer je video da iz istog cveta pčela sakuplja med, a pauk otrov.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke«Velike teme i ja«.

TAJNA

U DUBINI MRAČNE ŠUME IZA SEDAM VISOKIH GORA

BLISTA SMARGDNO JEZERO O KOME MAŠTA CEO SVET

U VRELOJ PUSTINJI IZA SEDAM BESKRAJNIH MORA

JEDNOM U STO GODINA PROCVETA PREDIVAN CVET.

NA STAROJ KARTI UCRTAN JE PUT DO TE ŽIVE VODE

I ISPISAN RECEPT ZA TAJNI ELIKSIR MLADOSTI

MOĆNICI SVETSKI BESKRAJNE SATE PROVODE

NUDEĆI BAJNE SVOTE ZA NAPITAK BESMRTNOSTI.

ODAVNO SU PUSTOLOVI PRONAŠLI JEZERO I CVET

MISLE DA ZA NJIH NEMA VIŠE TAJNI, DA SVE VEĆ IMAJU

JOŠ SAMO DA PRIPREME ČUDESAN LEK I ZADIVE SVET

ALI NE ZNAJU STARU MAGIČNU FORMULU DA PROČITAJU.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

NEKOČ IN DANES - NEKAD I SAD

Kikinda, Tera 2016.

Stari Rimljani so govorili, da ljudje imajo dvoje očes, dvoje ušes in ena usta, kar je pomenilo da človek mora več gledati in poslušati ter manj govoriti. Vedeli so, da so besede bolj pogubne kot meč.

Danes mi se zdi, da ljudje imajo nekoliko ust, eno oko in so brez ušes.

Junij 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Stari Rimljani su govorili da ljudi imaju dva oka, dva uha i jedna usta, što je značilo da čovek mora više da gleda i da sluša, a manje da govori. Znali su da reči mogu biti ubojitije od mača.

Danas mi se čini da ljudi imaju nekoliko ustiju, jedno oko i da su bez ušiju.

Jun 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ČAROBNE REČI

Slika: Jure Verbič 6 let, Vrt rož mesojedk, 2016.

 

ČUJEM PESMICU: »UJUTRO RANO BRZI VOZ KREĆE

HAJDEMO LJUBICE DA BEREMO CVEĆE...«.

KAO ZLATNA PTICA U MOJ SAN IZ DALEKA DOLEĆE

DETINJSTVO MOJE I VODI ME U DANE SREĆE.

PEVAJU DECA SA ULICE: »JEDAN ŠNAJDER ŠIJE HALJINE

PITA MENE PITA TEBE KOJU BOJU NAJVIŠE VOLIŠ TI...«

IGRAMO ŽMURKE DOK NAD NAMA BLISTAJU ZVEZDE SA VISINE

GODINE SU ODAVNO PROŠLE, ALI ZNAM DA SMO TA DECA MI.

NOĆ JE. BUDE ME KRUPNE KAPI TOPLE LETNJE KIŠE

KAKO DA OTVORIM TAJNA VRATA IZMEĐU SVETOVA?

NA TANKOJ NITI PAUČINE KAP VODE SE LAGANO NJIŠE

OTVARA SE NOĆ I DONOSI MIRIS ZEMLJE I NOĆNIH CVETOVA.

KOJA TAJNA ŠIFRA ČAROBNE KAPIJE DETINJSTVA ZATVARA?

MOŽDA SU TO REČI ŠTO NA MAGIJU LIČE » ENCI, MENCI NA KAMENCI...«

DETE U MENI SE SMEJE, NAĐI ŠIFRU ŠTO VRATA TEŠKA OTVARA

»...TRIF, TRAF, TRUF, ELEM, BELEM, BUF...«. SVE JE POZNATO SAMO DECI.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

TISKI CVET

Slika: Ana Vidmar, akvarel, 2017, vir: http://lepopisana.blogspot.co

NOĆ JE, LEPOTICA TISA SPAVA

MESEČINA NEŽNO MILUJE NJEN SAN

NA BISERNOM OSTRVU ŠAPUĆE TRAVA

SVI ČEKAJU DA SVANE LJUBAVI DAN.

JUTRO JE PROSULO SUNCE NA REKU

IZ DUBINA IZRANJA BELI TISKI CVET

LEPTIRI PLEŠU UZ MUZIKU DALEKU

U LJUBAVNOM ZANOSU GRLE SVET.

SPUŠTA SE VEČE, DOLAZE IZMAGLICE

JOŠ PONEKI LEPTIR ZABLISTA KAO BISER

VLAGA ŠTO DONOSI SVILENE KAPLJICE

PRETVARA PEJZAŽ U TISKI AKVAREL.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.