HAIKU

Hiku, črnilo na pausu, malce pozlate, čajna svečka, megleno bel krožniček … v temi. Ana Vidmar, 2011.

Vir: http://lepopisana.blogspot.com

SVEĆA SE GASI.

MRAK, NEBO JE ZLOSLUTNO.

SVET OČEKUJE DAN.

***

SVEČA DOGORI.

TEMA, GROZEČE NEBO.

SVET ČAKA NA DAN.

Iz moje zbirke „Srebrna vrba - 俳句- Haiku“

TEODICEJA

Srbija, Beograd, Kalemegdan

Kaj Bog dela te dni?

Živimo v času, ki ga je zaznamovalo zlo. Zlo je povsod okrog nas, počasi stiska svoj obroč in nas hromi, da ne moremo dihati. Naselilo se je v vse pore našega življenja in ne moremo se mu upreti. Gleda nas iz časopisov in z ekrana televizije. Zli ljudje, zli glasovi, zle oči, nagovarjajo nas iz dneva v dan in potrebujemo vse več poguma in več volje, več razmišljanja, da se jim upremo. Zlo nas izčrpava, jemlje nam energijo in čas za druge lepše stvari in se s tem hrani.

Pa vendar tudi mi vztrajamo. Še vedno upamo, da se bo kot vse na svetu, tudi obdobje zla končalo. Dokler obstaja nekdo, ki se z besedo upira nevidnim letalom in s srcem »pametnim« raketam, ni vse izgubljeno. Mogoče bo Bog dvignil glavo, ga pogledal in sram ga bo.

Misli o teodiceji se mi te dni porajajo same.

Maj 1999.     

I moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Šta radi Bog ovih dana?

Živimo u vremenu koje je obeležilo zlo. Zlo je svuda, polako steže svoj obruč i guši nas. Gleda nas iz novina i sa ekrana televizije. Zli ljudi, zli glasovi, zle oči, gledaju nas iz dana u dan i potrebno nam je sve više hrabrosti i više volje da im se odupremo. Zlo nas iscrpljuje, uzima nam energiju i vreme za druge, lepše stvari i time se hrani.

Ali i mi smo uporni. Još uvek razmišljamo i nadamo se da će, kao i sve na svetu, i vreme zla proći. Dokle god postoji neko ko se rečju suprotstavlja nevidljivim letilicama i srcem „pametnim“ raketama nije sve izgubljeno. Možda će Bog podići glavu, pogledati ga i postideti se.

Misli o teodikeji mi se ovih dana pojavljuju same.  

Maj 1999.     

I moje zbirke »Velike teme i ja«

O LJUBEZNI - O LJUBAVI

Ko si prizadevamo razumeti človeško naravo, razmišljamo tudi o ljubezni. Takrat dojamemo kako pomembna je, ker zaradi ljubezni povsem običajni ljudje postajajo heroji in so zmožni podvigov, ki jih od njih nihče ne bi pričakoval. Te ljudi občudujemo, ker za svoja dejanja ne pričakujejo kakršnikoli nagrade niti priznanja. Včasih pa razumni, preudarni in preračunljivi ljudje v ljubezni postajajo nepremišljeni, lahkomiselni, ne razmišljajo o posledicah, idealizirajo predmet svoje ljubezni in verjamejo, da bo to stanje trajalo večno. Ko prva zaljubljenost mine in se spet vrnejo v prejšnje stanje, to sprejmejo brez grenkobe, hvaležni, da so lahko doživeli tako močna čustva. Obstajajo tudi taki, ki so zaradi razočaranj v ljubezni pripravljeni storiti najbolj nizkotna in najbolj gnusna dejanja, celo moriti.

Zato o ljubezni razmišljamo kot o notranji sili, ki človeka lahko vodi do ne slutenih višin duha, pa tudi do najbolj temnih brezen duše in samo od osebnega etosa posameznika je odvisno kam ga bo pripeljala.

April 2002.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada se trudimo da razumemo čovekovu prirodu,  razmišljam i o ljubavi. Tada shvatimo da je važna, jer zbog ljubavi sasvim obični ljudi postaju heroji sposobni za podvige koje od njih niko nije očekivao. Tim ljudima se divimo, jer za svoja dela ne očekuju nikakvu nagradu niti priznanje. Ponekad razumni, praktični i proračunati ljudi zbog ljubavi postaju nepromišljeni i lakomisleni, ne razmišljaju o posledicama, idealizuju predmet svoje ljubavi i veruju da će to stanje zaljubljenosti večno trajati. A kada prva zaljubljenost prođe i opet se vrate u pređašnje stanje to prime bez gorčine, zahvalni što su doživeli tako veličanstvena osećanja. Postoje i ljudi koji su zbog razočaranja u ljubavi spremni da izvrše najniža i najgnusnija dela ne prezajući čak ni od ubistva.

Zato o ljubavi razmišljamo kao o unutrašnjoj sili koja čoveka može da vodi do neslućenih visina duha, kao i do najmračnijih bezdana duše i samo od ličnog moralnog stava pojedinca zavisi gde će ga odvesti.

April 2002.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«