NOSTALGIJA

Trave, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com

Vonj razcvetelega sadnega drevja, vlažne zemlje in suhega lanskega listja, visoko modro nebo in toplo sonce, vonj pomladi v našem sadovnjaku. Vonj mojega otroštva.

Ko zacveti sadno drevje, se sprehodim po nekem tujem sadovnjaku in pričakujem, da bom spoznala vonj svojega otroštva, vendar ga ni. Ne zaznam ga nikjer.

Ni vonja, niti cvetja, ki bi dišalo po brezskrbnosti, sproščenosti in sreči otroštva. Nikoli več ne bo sonce sijalo tako svetlo in toplo kot v dnevih otroštva in nebo ne bo tako visoko in modro kot je bilo takrat.

Nič ne diši lepše od mojega otroštva.

Marec 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz« 

***

Miris rascvetalog voća, vlažne zemlje i uvelog prošlogodišnjeg lišća, visoko plavo nebo i toplo sunce, miris proleća u našem voćnjaku. Miris mog detinjstva.

I sada, kada ovde procveta voće prošetam se po nekom tuđem voćnjaku i očekujem da ću prepoznati miris svog detinjstva, ali ga nema. Ne osećam ga nigde.

Ne postoji parfem ni cveće koje miriše na bezbrižnost, opuštenost i srećno deinjstvo. Nikada sunce ne sija tako svetlo i toplo kao u detinjstvu, ni nebo nije tako visoko i plavo kao što je bilo nekada.

Ništa ne miriše tako lepo kao moje detinjstvo. 

Mart 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O PLEMENITOSTI

Vaza sa Palića, detalj, Srbija.

Stari narodi so plemenite ljudi upodabljali z blagim nasmehom, ker so mislili, da je barbarsko kazati jezo, bes, sovraštvo in druga čustva, ki bi kazila obraz. Plemenit človek se je vedno imel v oblasti.

Danes tako razmišljajo vzhodni narodi. Menijo, da je nespodobno druge obremenjevati s svojo slabo voljo in z zgodbami o svojih osebnih težavah. Tisočletna vzgoja se je vtisnila v njihov »genski spomin« in postala njihova karakterna lastnost.

Kaj pa mi, ki pogosto podcenjujemo druge in smo ponosni na svojo evropsko kulturo? Ali nismo skupina Barbarov in nekulturnih ljudi?

Do kdaj bo vladal primitivizem, ki ga novodobni »intelektualci« označujejo za svobodo mišljenja in izražanja?

Marec 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Stari narodi su plemenite ljude prikazivali sa blagim smeškom na licu, jer su mislili da je pokazivati ljutnju, bes, mržnju i druga osećanja, koja izobličavaju lice, znak varvarizma. Plemenit čovek  uvek vlada sobom i kontroliše svoje strasti, govorili su.

Danas tako razmišljaju narodi na istoku. Misle, da je nepristojno opterećivati druge svojim neraspoloženjem i pričama o ličnim problemima. Vaspitanje dugo hiljadama godima utisnulo se u njihov »genski zapis« i postalo njihova karakterna osobina.

A mi koji često potcenjujemo druge i koji smo ponosni na svoju evropsku kulturu, zar svojim ponašanjem ne pokazujemo da smo grupa Varvara i nekulturnih ljudi?

Do kada će nam vladati primitivizam, o kojem „savremeni intelektualci« govore kao o slobodi mišljenja i izražavanja?

Mart 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«