NOSTALGIJA

Trave, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com

Vonj razcvetelega sadnega drevja, vlažne zemlje in suhega lanskega listja, visoko modro nebo in toplo sonce, vonj pomladi v našem sadovnjaku. Vonj mojega otroštva.

Ko zacveti sadno drevje, se sprehodim po nekem tujem sadovnjaku in pričakujem, da bom spoznala vonj svojega otroštva, vendar ga ni. Ne zaznam ga nikjer.

Ni vonja, niti cvetja, ki bi dišalo po brezskrbnosti, sproščenosti in sreči otroštva. Nikoli več ne bo sonce sijalo tako svetlo in toplo kot v dnevih otroštva in nebo ne bo tako visoko in modro kot je bilo takrat.

Nič ne diši lepše od mojega otroštva.

Marec 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz« 

***

Miris rascvetalog voća, vlažne zemlje i uvelog prošlogodišnjeg lišća, visoko plavo nebo i toplo sunce, miris proleća u našem voćnjaku. Miris mog detinjstva.

I sada, kada ovde procveta voće prošetam se po nekom tuđem voćnjaku i očekujem da ću prepoznati miris svog detinjstva, ali ga nema. Ne osećam ga nigde.

Ne postoji parfem ni cveće koje miriše na bezbrižnost, opuštenost i srećno deinjstvo. Nikada sunce ne sija tako svetlo i toplo kao u detinjstvu, ni nebo nije tako visoko i plavo kao što je bilo nekada.

Ništa ne miriše tako lepo kao moje detinjstvo. 

Mart 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«