TAMO GDE ANĐELI SPAVAJU

 

Negde iznad oblaka gde anđeli spavaju

pokriveni mekom belinom svojih krila

tamo gde se san i java teško razdvajaju

znam da je nekada davno moja duša bila.

Jednoga dana u kapljici nebeske suze

obojena zlatom prvog sunčevog zračka

kada su na nebu zaspale božanske Muze

spustila se nežno na cvet žutog maslačka.

Našla se u vrtu gde su grlice živu vodu pile

u zemlji gde po cveću tiho biserna kiša pada

od iskušenja i zla štitile su je tri dobre vile

predivne brižne sestre Ljubav, Vera i Nada.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

 

VAŠA BAŠTA

U vašoj bašti ruže cvetaju i zuje pčele

miris jasmina visoko u nebo se diže

kao nekada ptice pevaju pesme vesele

korake vaše tamo čujemo mnogo bliže.

Nad vašom baštom još oblaci plove

sunce na zalasku boji ih sivo i zlatno

grlica nežno svoju ljubav uporno zove

ništa ne zaustavlja starog sata klatno.

Ali vi to već dugo dobro osećate i znate

gledate tu lepotu dole spod šarene duge

iz večnosti na sve drugi pogled imate

negde između blagog spokoja i tihe tuge.

 

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«