Ljudje obljubljamo preveč, tudi takrat, ko vemo, da vseh obljub ne
moremo izpolniti pa se zaradi tega moramo opravičevati.
Opravičevanje je vsem neprijetno. Oseba, ki se opravičuje čuti
krivdo, ker ni izpolnila svoje obljube. Oseba, kateri se opravičujemo
se zaveda svoje nepomembnosti, saj ni vredna, da bi ljudje naredili
to, kar so obljubili.
Nihče nas ne sili obljubljati. Ko obljub ne izpolnimo, je samo to
pomembno. Razlogi zakaj nismo, so popolnoma nepomembni, celo
škodljivi. Nihče ne sliši rad, da je nekdo nanj pozabil, da je
nekdo drug bolj pomemben kot on, da je zanj zmanjkalo časa.
December 2006
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Obećavamo previše, čak i kada unapred
znamo da ne možemo ispuniti svoja obećanja i da ćemo zbog toga
morati da se opravdavamo. A opravdavanje je za sve mučno. Onaj koji
se opravdava, oseća se krivim, jer nije ispunio obećanje. Onaj koji
to sluša postaje svestan svoje manje
vrednosti, jer nije vredan da
ljudi urade to što su mu sami, svojom voljom, obećali.
Niko nas ne tera da obećavamo, jer kada
ne ispunimo obećanja, važno je samo to. Razlozi zašto to nismo
učinili, potpuno su nevažni, čak su i štetni. Niko ne voli da
čuje da ga je neko zaboravio, da je neko drugi bio preči, da za
njega nije bilo vremena.
Decembar 2006
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
