MOJOJ GENERACIJI ZA 50. GODIŠNJICU MATURE

Te 1969. godine pošli smo u život sa zvezdama u očima

sa dušom punom ideala i željom da promenimo svet

sa nadom u srcu i čvrstom verom da u nama počiva

snaga da možemo započeti prema suncu svoj blistavi let.

Mislili smo da ćemo u vremenu prepoznati pravi trenutak

da će naš život biti predivna pesma blistav kao žar-ptice let

iznad plavih predela gde smo želeli da pronađemo svoj kutak

da ćemo kao sjajni Sirijus u noći svojim znanjem zadiviti svet.

Prošle su godine, vreme nam je nešto uzelo, a i mnogo dalo

kao Tisa išli smo polako prema nekom ko nam je bio drag.

Vreme ne sudi, sve prolazi a uvek ostaje neko, što nije malo

uzvratili smo darove i mi smo u vremenu ostavili svoj trag.

Sve nas je manje, osipamo se kao latice sa cvetova belih ruža

ali u nama još živi nada i cveta ljubavi predivan rajski cvet

visoko iznad lavirinta našeg života još se blistava duga pruža

povezuje nas kao večita zlatna nit što se provlači kroz svet.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

VERUJEM

Verujem da mogu da ostvarim sve što poželim

da imam moć da dosanjam svoje skrivene snove

mogu tu svoju veru u čuda sa svima da podelim

i da pređem preko Reke zaborava u predele nove.

Verujem da kroz život idem samotnom stazom

ne stojim na raskršćima, idem pravo bez oklevanja

ne marim što je predeo pokriven prvim mrazom

u novom svetu daleko izvan granica mog snevanja.

Verujem da ne biram teme, one mene pronalaze

kao u složenim igrama gde se kolo sreće okreće

verujem da ne mogu da izgubim na duge staze

jer sam dobitnik koga beskrajna ljubav pokreće.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«