KONEC SVETA - KRAJ SVETA

Preroki, vedeževalke in vidci so že ničkolikokrat napovedovali konec sveta.

Pravijo, da v letih pred koncem sveta pride na dan in se ovrednoti vse kar so ljudje delali, mislili, o čemer so sanjali in kar so upali. Vendar vsaka vrednota, življenje, resnica ali zgodovina, postane brez vrednosti in smisla, če ne premaga časa in minljivosti. Takrat se vse spremeni. Poenotita se resnica in laž, življenje in smrt, dobro in zlo, znanje in neznanje, ljubezen in sovraštvo, vse postane privid in zabloda, svet kakšnega poznamo pa se spremeni v

prah in pepel.

So se tudi tokrat zmotili?

Iz moje zbirke „Drobtinice z Minervine mize“

***

Već nebroj puta su razni proroci, babe vračare i vidovnjaci najavljivali kraj sveta.

Kažu da u poslednjim godinama, pre nego što svet nestane, izlazi na videlo i ocenjuje se sve što su ljudi radili, šta su mislili, o čemu su sanjali i čemu su se nadali. A svaka vrednost, bilo da se radi o životu, istini ili istoriji, ukoliko ne pobedi vreme i prolaznost, postaje bezvredna i gubi smisao. Tada se sve menja. Istina se poistovećuje sa lažju, život sa smrću, dobro sa zlom, znanje sa neznanjem, ljubav sa mržnjom, sve se pretvara u privid i obmanu, a svet kakvog poznajemo u prah i pepeo.

Da li su se i ovog puta prevarili?

Iz moje zbirke „Mrvice sa Minervine trpeze“

OLUJA

Oluja besni, crno je nebo. Strašan sud.

Pustoš. Od udara groma tresu se prozori.

Mrak je usred dana. Na zemlji je muk.

Iz mračnih uglova izlaze skriveni strahovi.

Sa krovova padaju reke kiše i slapovi

iza zatvorenih očiju sevaju plave munje

drhti žalost u duši, udaraju je gromovi

snažan vetar lomi grane rascvetale dunje.

Vetar šiba mlade biljke koje voda nosi

ućutale su ptice, oluja besni napolju

savija se bela breza, gromovima prkosi

ruže su pale kao ratnici na bojnom polju.

Iz moje zbirke »Daleki horizonti«

KIŠA

 

Kiša već danima neprestano pada

nema neba, nestalo je toplo sunce

pod teškom sivom kupolom grada

ućutale su male ptice iz naše ulice.

U dušu se polako uvukla tiha seta

nezvana gošća sedi i čvrsto vlada

sve što nosim u srcu njena je meta

iz te sive mreže neću izaći nikada.

Tmurno je nebo, kiša mi dušu steže

potoci mutne vode teku niz puste ulice

samo sunce može tu mrežu da razveže

dozivam ga dok mi suze teku niz lice.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

SVETI GRAL

Sveti gral, simbol večnega življenja in mladosti. Kelih iz katerega je Kristus pil vino na zadnji večerji, po enih razlagah, po drugih kelih, kjer so zbrali kri iz njegovih ran, ko je ta bil razpet na križu. (Bolj mi je všeč prva razlaga).

Kakorkoli že, Sveti gral je skozi zgodovino bil najbolj iskan predmet. Ostati za vedno mlad in si zagotoviti neumrljivost, približati se Bogu. Trijumf človeka nad naravo.

Iz moje zbirke «Drobtinice z Minervine mize«

***

Sveti gral, simbol večnog života i mladosti. Kelih iz kojeg je Hrist pio vino na tajnoj večeri, kako kažu jedni izvori, a po drugima je to kelih, u koji je sakupiljena krv iz njegovu rana. (Prvo mi je draže).

Bilo kako da bilo, Sveti gral je kroz istoriju bio najtraženiji predmet. Ostati zauvek mlad i nesmrtan i tako se približiti Bogu. Trijumf čoveka nad prirodom.

Iz moje zbirke «Mrvice sa Minervine trpeze«