Oluja besni, crno je nebo.
Strašni sud.
Pustoš. Od udara groma tresu se
prozori.
Mrak je usred dana. Na zemlji je
muk.
Iz mračnih uglova izlaze
skriveni strahovi.
Sa krovova padaju reke kiše i
slapovi
iza zatvorenih očiju sevaju
plave munje
drhti žalost u duši, udaraju je
gromovi
snažan vetar lomi grane
rascvetale dunje.
Vetar šiba mlade biljke koje
voda nosi
ućutale su ptice, oluja besni
napolju
savija se bela breza,
gromovima prkosi
ruže su pale kao ratnici na
bojnom polju.
Iz moje zbirke »Daleki
horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar