sobota, 23. junij 2018

NASPROTJA - SUPROTNOSTI


Vse ima svoje nasprotje in samo z njim tvori celoto. Ne bi znali kaj je dobro, če ne bi obstajalo zlo, lepote ne bi znali opisati in doživeti brez grdega, ne bi vedeli kaj je pogum, če ne bi poznali strahu. Kdo je ljubil ve kaj je sovraštvo, kdo vidi dan ve kako temna je noč in tisti ki živi v ledu nestrpno čaka tople sončeve žarke.
Vse to vemo, vendar želimo samo tisto kar je lepo in dobro. Izogibamo se njihovih nasprotij, čeprav so nam prav ta nasprotja in to, da se jih zavedamo omogočila uživanje v stvareh, ki so nam prijetne in jih želimo.

April 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Sve ima svoju suprotnost i samo sa njom čini celinu. Ne bi znali šta je dobro da ne postoji zlo, ne bi znali da opišemo i doživimo lepo bez ružnog, ne bi znali šta je hrabrost da ne poznajemo strah. Ko je voleo zna šta je mržnja, ko vidi dan zna kako mračna je noć. Onaj ko živi u ledu nestrpljivo čeka tople sunčeve zrake.
Sve to znamo, pa ipak želimo samo ono što je lepo i dobro. Izbegavamo njihove suprotnosti, mada su nam baš te suprotnosti i to što smo ih svesni omogućili uživanje u stvarima koje su nam prijatne i koje želimo.

April 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

nedelja, 17. junij 2018

OLUJA



Oluja besni, crno je nebo. Strašni sud.
Pustoš. Od udara groma tresu se prozori.
Mrak je usred dana. Na zemlji je muk.
Iz mračnih uglova izlaze skriveni strahovi.

Sa krovova padaju reke kiše i slapovi
iza zatvorenih očiju sevaju plave munje
drhti žalost u duši, udaraju je gromovi
snažan vetar lomi grane rascvetale dunje.

Vetar šiba mlade biljke koje voda nosi
ućutale su ptice, oluja besni napolju
savija se bela breza, gromovima prkosi
ruže su pale kao ratnici na bojnom polju.


Iz moje zbirke »Daleki horizonti«

nedelja, 10. junij 2018

O OPTIMIZMU


Nekoč bomo razumeli, da v nas obstajajo sile, ki vedno najdejo način kako preživeti in pozabiti na neuspehe in razočaranja. Razumeli bomo tudi, da dogodki, ki niso bili rešeni v preteklosti, odhajajo v prihodnost kot kriptogrami, ki se z nevidno in skrivnostno pisavo zapišejo in čakajo na pravi čas in kraj, da se nam ponovno razkrijejo. Morda bomo takrat imeli več znanja in izkušenj in jih bomo lažje rešili.
Nič ni izgubljeno.

Marec 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Jednom ćemo razumeti da u nama postoje sile koje uvek nađu način kako da preživimo i zaboravimo razne neuspehe i razočaranja. Razumećemo i da događaji koje u prošlosti nismo rešili, odlaze u budućnost i tamo se zapisuju nevidljivim i tajnim pismom i čekaju pravi čas i pravo mesto da nam se ponovno razotkriju. Možda ćemo tada imati više znanja i iskustva i možda ćemo ih rešiti.
Ništa nije izgubljeno.

Mart 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

sobota, 2. junij 2018

DA IMAM OLOVKU


Da imam čarobnu olovku pa da nacrtam
tople ruke i u očima zvezdani prah
reči sa prefiksom NE da precrtam
da zasija osmeh od kojeg zastaje dah.

Nacrtala bih deci osmehe i svet iz mašte
na nebu sunce i mesec i sve dugine boje
napisala bih velikim slovima na zidu bašte
SRCE MOJE I TVOJE U LJUBAVI STOJE.

Napisala bih pesmu i nikog duša ne bi bolela
da imam čarobnu olovku za pisanje
ali dragi Bože još više bih volela
da imam čarobnu gumicu za brisanje.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«