DA SAM JA ZVEZDA

DA SAM JA ZVEZDA NE BIH BILA SIRIJUS SJAJNI

ŠTO SVOJIM PLAVIM SVETLOM ODUZIMA DAH

BILA BIH ZVEZDA IZ GALAKSIJA BESKRAJNIH

ŠTO SE SA ZEMLJE VIDI KAO ZVEZDANI PRAH.

BILA BIH ZA ASTRONOME ZAGONETKA I TAJNA,

DA LI JOŠ POSTOJIM ILI SE DAVNO UGASIO MOJ SJAJ?

KOLIKO SVETLOSNIH GODINA KROZ SAZVEŽĐA SJAJNA

PUTUJE MOJA SVETLOST DO ZEMLJE KROZ BESKRAJ?

DECA ZNAJU ODGOVORE KAŽU: LJUDI SU KAO ZVEZDE

DOK ŽIVE PRATIMO NJIHOV SJAJ I NIŠTA VIŠE

A KADA ODU I U DALEKIM GALASIJAMA SE UGNEZDE

NJIHOVA SVETLOST PADA NA NAS KAO ZVEZDANE KIŠE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA MAČKA

DA SAM JA MAČKA

BILA BIH MAČKA DOMAĆA, OBIČNA

ZA MENE BI SVE BILO IGRAČKA

BILA BIH SLOBODI SLIČNA.

HODALA BIH TIHO I POLAKO

MILO I DOSTOJANSTVENO

ZNALA BIH DA TO NE MOŽE SVAKO

DA JE TO SAMO MENI UROĐENO.

MOJE KRZNO BI BILO TOPLO

NA DODIR MEKO, NA POGLED SJAJNO

SVE NA SVETU BI POSTOJALO ZBOG MENE

DA BI MENI BILO LEPO I BAJNO.

NE BIH SE VEZIVALA ZA LJUDE

NITI KOMPROMISE SKLAPALA

SAMI BI MI DALI DA SVE MOJE BUDE

DA BIH PORED NJIH ZAUVEK OSTALA.

DOZVOLILA BIH IM DA ME MAZE

ZATVORENIH OČIJU BIH PRELA

ALI DA MOJU SLOBODU POGAZE

NIKADA, ALI BAŠ NIKADA NE BIH HTELA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA DRVO

VOLELA BIH DA SAM DRVO.

MOĆAN HRAST ILI VITA JELA,

MIRAN ČEMPRES ILI BREZA BELA.

VRHOM KROŠNJE BIH MILOVALA NEBO I BELE OBLAKE,

A GRANE BIH ZAPLETALA U SJAJNE SUNČEVE ZRAKE.

KOREN BI MI HLADILE VODE MITSKE REKE LETE,

KOJA DARUJE DUŠI ZABORAV KAO MILOST

I BLAŽENSTVO KOJE POZNAJE SAMO DETE.

DANJU BIH SLUŠALA PTICE ŠTO SE U MOJOJ KROŠNJI GNEZDE,

A NOĆU BIH NEŽNO, RUKOM OD LIŠĆA MEKOG, BROJALA ZVEZDE.

U PROLEĆE BI NA MENE SIJALO SUNCE I PADALE KIŠE MLAKE,

LETI BIH PRKOSILA OLUJAMA I SLUŠALA GROMOVE JAKE.

VETAR BI U JESEN ODNOSIO MOJE LIŠĆE I PRIČAO MI PRIČE,

O ZMAJEVIMA, VILAMA I PATULJCIMA U NEKOM TAJANSTVENOM SVETU,

A ZIMI BIH SIŠLA U PODZEMLJE I NAUČILA KAKO DA PREĐEM REKU LETU,

A DA NE ZABORAVIM

SUNCE I CVEĆE

I NEKE OČI

ŠTO NA

LJUBAV

LIČE.

DA SAM JA OBLAK

VEČERNJI OBLACI IZNAD SREBRNE JELE

LIČE NA RAJSKE CVETOVE OBRUBLJENE ZLATOM

PA ONDA NA JATA PTICA ŠTO SE NA JUG SELE

PA NA BELE KONJE ŠTO GALOPIRAJU BANATOM.

SUMRAK GRLI JELU I OBLAKE, GASI SE DAN

U KROŠNJI VISOKO NAŠA SOVA SOFIJA SE BUDI

DOK SE DRUGE PTICE MEŠKOLJE I TONU U SAN

ODLEĆE U NOVE AVANTURE DOK ZORA NE ZARUDI.

NOĆ JE TIŠINOM PREKRILA OBLAKE SA NEBA

U KRILU NOĆNOG LEPTIRA DVE ZVEZDE SU SE SRELE

SMEŠIM SE, ZA SLIKE SAMO MALO MAŠTE TREBA

DA SAM JA OBLAK BILA BIH ZLATAN CVET IZNAD SREBRNE JELE.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«