SAMOĆA

SAMOĆA KAO MAGLA VLAŽNA I GUSTA

OBAVIJA MOJU DUŠU I ČELIČNOM RUKOM JE STEŽE

NE VIDIM NIŠTA, OKO MENE SAMO SIVINA PUSTA

NEMA SUNCA, NEMA ZVEZDA PUT NAZIREM SVE TEŽE.

VREME PROLAZI, SLUTIM DA JE VEĆ SUMRAK

SAMOĆA U MENI KAO PAUK PLETE ČVRSTE NITI

PROĐE JOŠ JEDAN DAN, POSLEDNJI SUNČEV ZRAK

KASNO JE, A JA NE ZNAM ŠTA ĆE SUTRA BITI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

PLAVA PESMA

Slika: Ana Vidmar, album: Erebus Albicincta Obscurata, akvarel, 2017, vir: http://lepopisana.blogspot.co

GLEDAJU ZVEZDE ZEMLJU PLANETU

BESKRAJNI OKEANI SU NJENE PLAVE OČI

TU NESTVARNU LEPOTU POKAZUJU SVETU

NA TAMNOM SVODU VASIONE U NOĆI.

PLAVI SE ZEMLJA, PREDIVNA SLIKA IZ SVEMIRA

PLAVA JE NOĆ KAO MILIJON KAPLJICA KIŠE

HLADNO PLAVI SU TRENUCI MOJIH NEMIRA

PLAVO JE SRCE DOK U NOĆI DRHTI SVE VIŠE.

PLAVE SE POLJA, ŠUME, BRDA, REKE I MORA

PLAV JE I MIRISNI VAZDUH ŠTO GA DUŠA DIŠE

PLAVO JE NEBO U ZORU OD SVETLA DO BOLA

PLAV JE I BESKRAJ ŠTO MI JE SVE BLIŽE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

SEĆANJA

DOLAZE OD NEKUD IZ DALEKA

STIHOVI VEĆ ODAVNO ZABORAVLJENI

OBAVIJA IH RUKA NOSTALGIJE MEKA

TADA SMO BILI SAMI A NIKAD USAMLJENI

DOLAZE OD NEKUD IZ DALEKA.

VIDIM SEBE SA ZVEZDAMA U OČIMA

SA KOSOM DUGOM, MIRISNOM, MEKOM

ČUJEM PESME U LETNJIM NOĆIMA

O VREMENU NEKOM VEĆ OKRUTNO DALEKOM

VIDIM SEBE SA ZVEZDAMA U OČIMA.

ZAŠTO BAŠ OVDE I ZAŠTO BAŠ SADA

PITA SE DUŠA MOJA PROBUĐENA, SNENA

TO SU PESME O NAMA KAKVI SMO BILI NEKADA

O MLADOSTI, O LJUBAVI, O LJUDIMA BEZ IMENA

ZAŠTO BAŠ OVDE I ZAŠTO BAŠ SADA?

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.