U SUMRAK KADA SU SENKE MEKE
I SVE SE ČINI GODINAMA
UDALJENO
NAVIRU SEĆANJA NA DANE
DALEKE
I NA JEDNO LICE ODAVNO
ZABORAVLJENO.
KUCA NA MOJA VRATA SA
STREPNJOM U DUŠI
DA LI ME SE SEĆAŠ, PITA
DRHTAVI GLAS
JEDVA ČUJNE REČI BOL I STRAH
GUŠI
KAO DA ŽELI DA ODE I U MRAKU
NAĐE SPAS.
ŠTA TRAŽIŠ U KRALJEVSTVU
VETROVA
PITAM GA, SVE JE VEĆ ODAVNO
PROŠLO
OSTALE SU SAMO SLIKE DAVNIH
SVETOVA
A VREME POSLEDNJEG SUDA JOŠ
NIJE DOŠLO.
ĆUTI. SENKE BRIŠE SVEŽINA
SUMRAKA
SPUŠTA SE MRAK KROZ VAZDUH
HLADAN I ČIST
DRHTE OBLACI NA HORIZONTU
TRAKA
DRHTI I DUŠA KAO NA VETRU
LIST.
Iz moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar