MART 1999.

VISOKO NA NEBU NADIRU NEVIDLJIVI AVIONI

ČUJU SE SVE BLIŽE ZLOKOBNI, POTMULI ZVUCI

U RUŠEVINAMA CRKVE JOŠ UVEK ZVONO ZVONI

GRMI NEBO, GORI ZEMLJA, SVE NESTAJE U STRAŠNOJ BUCI.

NA TELEVIZIJI RUŽNA LICA, TO NISU LJUDI

DOLAZE SA ZGARIŠTA, NOSE SMRT ŠTO NAM PRETI

ZNAM, TO JE ZLO, U MENI SE BES NEMOĆI BUDI

GRUBI GLASOVI VIČU: MILOSRDNI ANĐEO SE SVETI.

ALI ZAŠTO I DECA, PITAM, GDE ĆE VAM DUŠA

GLASOVI ZLOBNI REŽE, SVI STE VI META

KEZE SE RUŽNA LICA, MI SMO MOĆNI NAS SE SLUŠA

A DECA, ONA SU KOLATERALNA ŠTETA.

ŠTA VI ZNATE O PRAVDI, VRATITE SE ODAKLE STE DOŠLI

VAS JE I BOG ZABORAVIO, OVDE PRESTAJE VAŠA MOĆ

NIKO NE SME DA VAM KAŽE DA SU VAŠI DANI PROŠLI

VI STE ZLOČINCI, GASIM TV I IZLAZIM U NOĆ.

OKO MENE TIŠINA, POŽELIM VREME DA VRATIM

DOK SVETLUCAVA KIŠA PADA SVE JAČE

POGLEDAM U ZVEZDANO NEBO I SHVATIM

TO ANĐEO NEBESKI GORKO PLAČE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MOJA ADRESA

MOJA KUĆA JE NA RASKRŠĆU VETROVA

GLEDAM KROZ SVEVIDEĆE PROZORE

NA ISTOKU RAĐANJE NOVIH SVETOVA

NA ZAPADU TRAŽIM ODGOVORE.

MOJI GOSTI DOLAZE I SVAKI MI JE DRAG

NEKI OSTAJU DUŽE A NEKI SAMO TRENUTAK

U MOJIM KNJIGAMA OSTAVLJAJU SVOJ TRAG

U MOM SRCU JE NJIHOV TOPLI KUTAK.

MOJA SOBA NA LJUBAV MIRIŠE

MIRISOM OD MILION CVETOVA

POD ZVEZDAMA DUŠA SPOKOJNO DIŠE

MOJA KUĆA JE NA RASKRŠĆU VETROVA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

Pesmu sam napisala za osmi Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Novi Sad, 11. - 12. marta 2017.

PRAZNINA

Finally Released, acrylic on canvas, 80x100, 2014.

Autorka ANA VIDMAR, više o tome na: http://lepopisana.blogspot.si/

Vse hitro mine kot let ptice. Ostane samo prazno nebo.

September 2014.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

 

***

Sve brzo prođe kao let ptice. Ostane samo prazno nebo.

Septembar 2014.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«