PROŠLA JE NOVA GODINA
I PRAZNICI SVETI
NI SLATKIH KOLAČA NI
SUVOG VOĆA NEMA VIŠE
ČEKAMO ŠTA ĆE NAM
NOVI DAN DONETI
DOK KROZ CRNE GRANE PADAJU
HLADNE KIŠE.
ČEKAMO DA SE VRATE LASTE
I DA DOĐE PROLEĆE
DA PRESTANE KIŠA, DA
SE POMERE KAZALJKE SATA
DA ZASIJA SUNCE, DA NA
CVET LEPTIR SLEĆE
POZNATE KORAKE, DA
NEKO ZAKUCA NA VRATA.
ZAŠTO ČEKATI, SVE ĆE
DOĆI U PRAVI ČAS
NEZAVISNO OD NAS SUNCE
SE PREKO NEBA KREĆE
NE MOŽEMO DA MENJAMO
SVET ALI MOŽEMO NAS
ZATO POSTAVLJAM
SVEČANO STO I DONOSIM CVEĆE.
ŠTA SLAVIMO PITAŠ, NA
STOLU JE SVE ŠTO VOLIMO
NOV DAN KAŽEM, SUNCE
ŠTO IZA OBLAKA IZLAZI
ŠTO SMO ZAJEDNO, ŠTO U
OVOM TRENUTKU POSTOJIMO
ŠTO NE DAMO DA NAM
ŽIVOT U ČEKANJU PROLAZI.
Iz moje zbirke
„Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar