Fotografija: Marjan Vidmar |
OVDE U SAMOĆI
RAZMIŠLJAM O SLOBODI I NADI
I VIZIJI SVETA ŠTO
ME UPISUJE U KNJIGU ŽIVIH
JOŠ IZ VREMENA
KADA SMO BILI MLADI
I MISLILI DA NAD
NAMA NEĆE BITI OBLAKA SIVIH.
KROZ BURE I
OLUJE GODINE SU OSTAVILE SVOJ TRAG
U MOJIM
PRIČAMA, PESMAMA, MISLIMA, LICU I TELU
SNAGA REČI JE
KAO VETAR ODAGNALA ZGUSNUTI MRAK
I OTKRILA PLAVO
NEBO I SVETLOST TOPLU I BELU.
MOJE MISLI SU
STAZA PO KOJOJ SE SVETLOST KREĆE
ZAKORAČILA SAM
NA PUT BEZ POČETKA I KRAJA
MOJA SENKA IDE
ISPRED MENE U TAJNE SVE VEĆE
DA LI SAM NA
POLA PUTA DO VEČNOSTI I BESKRAJA?
Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar