 |
| Fotografija: Marjan Vidmar |
U GUSTOJ, LJUBIČASTOJ IZMAGLICI
JEDVA SE NAZIRU TAMNE SILUETE
NEJASNI LIKOVI U SVAKODNEVNICI
TIHO SE PRIBLIŽAVAJU KAO DA PRETE.
KIŠE JESENJE TEŠKE, HLADNE I CRNE
PADAJU NA DRVEĆE I NA HLADAN GRAD
NIGDE NI PTICA PREPLAŠENO DA PRNE
IZ CRNOG, MOKROG
ŽBUNA KAO NEKAD.
HLADNO JE. VLAGA SE UVLAČI U MOJU KOSU
PROĆIĆE, ŠAPUĆEM, DOĆI ĆE LETO PONOVO
REČI OSTAJU UHVAĆENE U NEMOM PRKOSU
DOK PADA MRAK GUST I TEŽAK KAO OLOVO.
Iz moje zbirke
„Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar