Pogosto se sprašujem zakaj se v
težkih trenutkih zatekamo v svoje otroštvo, in takoj odgovarjam.
Mogoče zato, ker je otroštvo
spomin na čas brezskrbnosti, veselja, razigranosti in sreče.
Vendar, ali smo bili takrat zares
srečni? Ali smo bili srečni le zato, ker smo malo vedeli ali zato, ker smo
živeli samo za en - tisti dan? Nismo razmišljali kaj je bilo včeraj, niti smo
načrtovali kaj bomo počeli jutri.
Pozabili pa smo, da smo tudi kot
otroci imeli svoje velike skrbi, bolečine in trpljenja.
Avgust 2016.
Iz moje zbirke »Velike teme in
jaz«
***
Često se pitam zašto u teškim trenucima tražimo utočište u sećanjima na
svoje detinjstvo i odmah odgovaram.
Možda zato što je detinjstvo sećanje na vreme bezbrižnosti, radosti,
razigranosti i sreće.
Da li smo tada stvarno bili srećni? Da li smo bili srećni zato što smo malo
znali ili zato što smo živeli samo za jedan – taj dan? Nismo razmišljali šta je
bilo juče niti smo planirali šta ćemo raditi sutra.
Zaboravili smo da smo i kao deca imali svoje velike brige, razočarenja i
žalosti.
Avgust 2016.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar