SENKA

SENKA

NOĆAS SAM VIDELA SVOJU SENKU

U ZEMLJI U KOJOJ NIKAD NISAM BILA

ŠETALA SAM KROZ BAŠTU OD MESEČINE MEKU

BILO JE STVARNO, ZNAM DA TO NISAM SNILA.

ŠETALA SAM POZNATIM ULICAMA NEPOZNATOG GRADA

NEKI DRUGI LJUDI SADA ŽIVE U MOJOJ KUĆI

OBAVIJAJU ME BOJE I MIRISI KAO NEKADA

ŽELIM DA VIDIM SVOJU BAŠTU, A ZNAM DA NEĆU TAMO UĆI.

SEĆAM SE TE BAŠTE VISOKOG DRVEĆA I CVEĆA

SREĆNIH TRENUTAKA I DEČJEG SMEHA VISOKIH NOTA

PITAM SE KADA JE TO BILO, GDE JE SADA TA SREĆA

I SHVATAM, TO SU SEĆANJA IZ NEKOG PREĐAŠNJEG ŽIVOTA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.