ZAMISLITE PROLEĆE U KIKINDI I
ČUĆETE PESMU:
„POD KIKINDOM ZELENI SE TRAVA
TU JE JECA VARALA PADEJCA
JELICE LAKU NOC, DODJI DIKO SVAKU NOC“.
TU JE JECA VARALA PADEJCA
JELICE LAKU NOC, DODJI DIKO SVAKU NOC“.
ZAMISLITE LETNJE VEČE I MESEC
KAKO IZLAZI KRADOM
KADA SE KIKINDSKE FRAJLE OBUKU I NAMIRIŠU
PA JEDNA SA DRUGOM RUKU POD RUKU
PROŠETAJU GRADOM
DOK IH MOMCI GLEDAJU I ZA NJIMA
UZDIŠU.
ZAMISLITE JESEN KADA OBOJI GRAD U
NARANDŽASTO I ZLATNO
I ŽUTO LIŠĆE KAO ZLATNI LEPTIR NA
TRAVNJAKE SLEĆE
SUNCE SLIKA PRELEPU SLIKU NA
VELIKO PLATNO
DOK KESTEN PADA I PEVA PESMU
SREĆE.
ZAMISLITE ZIMU I KAO SOMOT TAMNO
NEBO I NA NJEMU ZVEZDE
NEPOZNATE TRAGOVE U PRVOM SNEGU
ŠTO SA VETROM DOLEĆE
IZ BELIH KROŠNJI DRVEĆA ŽMIRKAJU
SOVE ŠTO SE TAMO GNEZDE
SNEG ŠKRIPI POD NOGAMA DOK
KIKINDSKE ULICE SANJAJU PROLEĆE.
I OPET DOĐE PROLEĆE I „POD
KIKINDOM ZELENI SE TRAVA“
NIŽU SE GODINE KAO DRAGOCENI
BISERI JEDNA ZA DRUGOM
NEKE DRUGE JECE ŠETAJU GRADOM DOK
IH PESMA MOMAKA NE USPAVA
A LEPOTA KIKINDSKA SPAJA VREME I
UVEZUJE GA DUGOM.
Iz moje zbirke
„Kamenčići u mozaiku“.
Pesma koju sam poslala na Evropski
Fejsbuk pesnički festival.
Novi Sad, 2016.
Ni komentarjev:
Objavite komentar